Србија и Балкан
Истина о Рамбујеу излази на видело: То нису били преговори, притискали су Милошевића да каже "не"
Осим Американаца, нико други није знао за Анекс Б на којем су толико инсистирали
Тек четврт века након Рамбујеа, сведоци наводних преговора у Рамбујеу износе на видело шта се дешавало иза затворених врата. Међу њима данас се нашао и посредник Јан Оберг који је открио да је у почетку сукоба у бившој СФРЈ постојала воља да се нађе дипломатско решење, али да су онда дошли Медлин Олбрајт и Бил Клинтон који су, како каже, рекли "бомбардујте".
"У почетку је постојала воља да се нађе дипломатско решење с бриљантним људима, укључујући Кофија Анана. Било је много људи који су могли да допринесу решењу. А онда су дошли Бил Клинтон и Мадлен Олбрајт и рекли – бомбардујте. Погледајте невероватно нечисту игру која се одиграла у Рамбујеу. Нису то били преговори; притискали су Милошевића да каже 'не'. Дакле, рекао је 'не', а и ја бих урадио исто", казао је Оберг за "Политику".
Подсетимо, кључни проблем у Рамбујеу било је то што су Американци непосредно пред састанак инсистирали на Анексу Б, по којем је тражено да НАТО окупира целу Југославију, од Хоргоша до Драгаша, да НАТО трупе имају право коришћења друмског, железничког, поморског и авио-саобраћаја у целој СР Југославији без икакве накнаде, право на коришћење радио и ТВ станица, право на оснивање својих војних база где год то пожеле, све опет без накнаде, без ограничења и без обавезе на придржавање закона Србије и СРЈ, односно јурисдикције њених власти, од којих се опет захтевало да поштују сва наређења НАТО-а.
Осим Американаца, нико други није знао за Анекс Б, Руси су нешто начули о параграфима 6, 7 и 8, али нису знали детаље.
Амерички преговарач, а садашњи амерички амбасадор у Србији, Кристофер Хил и аустријски дипломата Волфганг Петрич инсистирали су на Анексу Б, док је руски преговарач Борис Мајорски одбио да о анексу расправља и одбио је да присуствује тренутку када косметски Албанци потписују "мировни" споразум.
Хенри Кисинџер је касније изјавио: "Анекс Б је била та лествица тако високо постављена да је Срби никако не могу да прескоче. Било је потребно мало бомбардовања, па су то и добили."
Наводећи да је Клинтон правдао бомбардовање геноцидом на Косову, Оберг је затражио да му неко покаже доказе за то.
"Није било чак ни плана за окупацију или одузимање аутономије Косову. Када је то речено, новац у Кнез Михаиловој размењивао ми је косовски Албанац, један од 100.000 који су живели у Београду. Дакле, кад је Клинтон рекао да је било велико чишћење и геноцид над Албанцима – Албанци су живели у Београду", додаје.
Према његовим речима, Слободан Милошевић није био националиста, "а ако је и било националиста, то је био Фрањо Туђман".
"То је био његов основни кредо. Исто важи и за неке друге лидере. Ругова је био тотални националиста. Његови цивилизовани манири рекли су да не жели независно Косово путем насиља, али он је био националиста. Било је националиста и у Београду, али Милошевић то није био. Био је један од лидера које никад нисте видели у војној униформи. Хтео је само да заштити српске мањине у Крајини, Републици Српској и на Косову. То није исто што и рећи да желимо тамо да доминирамо. Свет је видео операцију 'Олуја', егзодус Срба који су живели у Хрватској 400 година... Био сам шокиран чињеницом да су они који на Западу говоре о заштити мањина тако мало поштовали мањине ако су оне биле српске мањине", наводи.
Истиче да је поносан на велики број предвиђања која су дали и која су се показала као истинита. Сматрао је, а сада тврди да се испоставило тачним, да би распад Југославије више утицао на европску историју од пада Берлинског зида.
"Толико ствари је тестирано: интервенционизам, милитаризам, бомбардовање, промена режима и одвођење Милошевића у Хаг, стварање идеје о хуманитарној интервенцији – све измишљено за Југославију. Сукоб је поделио мишљења међу интелектуалцима, писцима, филозофима, породицама, мировним покретима… Одједном је постало модерно да је бомбардовање, коришћење 'дугог штапа', начин да се земља одржи на окупу или да се подели. Југославија је била покретач трендова, прекретница у историји Европе, не само због веома добрих ствари, због интересантног статуса који је имала између Истока и Запада, Севера и Југа, већ и због промене става западних интелектуалаца", испричао је.
Истиче да је крајем деведесетих година прошлог века дошло до тога да штитити људе значи бомбардовати их и наглашава да се то први пут догодило у Југославији.
Подсећа на своје гостовање на данској телевизији, на коју никада више није позван да гостује и каже да је предвидео да ће доћи до бомбардовања Југославије и да бомбардовање неће решити проблем.
"Тада сам рекао да НАТО нема мандат УН за такву акцију и да крши сопствени статут, који не предвиђа напад на земљу која није члан НАТО-а. У члану 5 уговора НАТО-а о међусобној заштити стоји да НАТО реагује само ако је чланица нападнута", истиче.
