Због сталног притиска Приштине Срби одлазе са КиМ: Тензије веће од доласка Куртија

Више од 10 одсто Срба напустило је КиМ прошле године због сталног притиска Приштине, наведено је у извештају Међународне кризне групе "Ка нормалним односима између 'Косова' и Србије", уз оцену да су тензије на Космету порасле од доласка на власт премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.

Међународна кризна група указује да одласци убрзавају већ постојећи тренд и процењује да је до једне трећине Срба отишло у последњих осам година.

Како се наводи, у 2015. години број Срба на КиМ био је процењен на 145.000, а до 2023. године пао је на мање од 100.000.

Додаје се да, иако су тачни бројеви непознати због бојкота Срба на последњем попису 2011. године, српске власти кажу да је још 13 одсто Срба напустило КиМ током прошле године.

У извештају се истиче да Куртијева влада од ступања на дужност подиже тензије у четири општине на северу КиМ где су Срби већина.

Канцеларија за КиМ: Далекосежне последице за Србе на КиМ због укидања динара

Међународна кризна група оцењује да је одбијање Приштине да додели већу аутономију Србима један од два главна разлога за тензије са Београдом, а да је други "одбијање Београда да призна независност" тзв. Косова.

Према извештају, Београд и Приштина су остварили "облик преклапања суверенитета на северу КиМ" и Београд је обезбеђивао образовање и здравствену заштиту, а Приштина провођење закона и судство, али је Курти, како се наглашава, на север КиМ послао тешко наоружану полицију, увео ембарго на српску робу, потиснуо српске институције и забранио употребу српске валуте.

Приштина је 2021. године почела да спроводи своју власт на северу КиМ тако што је распоредила велике, милитаризоване специјалне полицијске снаге, што је довело до бојкота и масовних оставки Срба на функцијама у приштинским институцијама, указује Међународна кризна група.

Међународна кризна група сматра да ће број Срба на КиМ вероватно опадати и у апсолутном и у релативном смислу, без обзира на то шта се дешава у дијалогу Београда и Приштине, али да ће стопа промена скоро сигурно зависити од нивоа тензија, од перцепције безбедности и од политике.

Кризна група наводи да је тврдила да је најбољи пут ка добрим односима Београда и Приштине компромис којим, како је наведено, "Србија прихвата независност Косова у замену да Косово српској мањини да значајну самоуправу", али указује да демографске промене изазване политичким тензијама ризикују да се становништво Срба на КиМ "смањује до тачке у којој аутономија може постати непрактична".

Додаје се да би Приштина можда поздравила ову демографску промену, али да је "у најбољем интересу Приштине да Срби остану и да имају прилику за самоуправу".

Међународна кризна група сматра да би ЕУ требало да охрабри Приштину да преусмери рад полиције у северним општинама на задовољавање потреба заједнице и да специјалне јединице не би требала да користи у свакодневном раду полиције, као и да би на север КиМ требало да пошаље више полицајаца који говоре српски језик.