Србија и Балкан

С вером у Европски парламент за смену власти: Шта спрема прозападна опозиција за 6. фебруар

Од кад постоји парламентаризам, све странке се боре за посланичке мандате, једини изузетак је српска прозападна опозиција која се бори да јој освојени мандати не буду додељени, макар не пре 8. фебруара. Поручују да су, да би спречили да им мандати буду ратификовани, спремни да блокирају рад Скупштине
С вером у Европски парламент за смену власти: Шта спрема прозападна опозиција за 6. фебруар© Milos Tesic/ATAImages

Тек кад Европски парламент расправи о платама учитеља и наставника у Европској унији, као и о норвешком морском рударењу на Арктику, на ред ће доћи усвајање резолуције о изборима у Србији на седници заказаној за 8. фебруар.

Због тога је прозападна опозиција затражила да Београд не заказује конститутивну седницу парламента пре тог датума.

Како није услишен овај захтев, коалиција "Србија против насиља" (СПН) планира да опструише рад конститутивне седнице заказане за 6. фебруар. 

За сада у јавност не желе да изнесу детаље на који начин ће то учинити, а није искључено да ни сами још не знају како би то извели, односно да још нису постигли договор.

Већ дуже време лидери СПН-а не могу да се договоре да ли би требало да прихвате посланичке мандате, јер део њих сматра да би ратификовањем мандата прихватили резултате избора за које тврде да су нерегуларни, док део сматра би се боље борили против власти ако буду у парламенту.

Иако још нема коначног договора о овом питању, овај део опозиције одлучио се да не дозволи да мандати уопште буду додељени, односно да блокира рад скупштине.

Шта о томе мисли остатак парламентарне опозиције и да ли ће их подржати?

Очигледно смо различита опозиција, они су опозиција држави, а ми смо опозиција власти, каже посланик листе "Ми – Глас из народа" Драган Станојевић.

"Такав начин опструисања је опструисање државе, легално изабраних представника у Скупштини и то никакве везе нема са борбом против власти. Категорички смо против таквог начина и борићемо се против тога", каже Станојевић за РТ Балкан.

Напомиње да је јасно да иза опструкције стоје западне службе које не би желеле у парламенту да виде ни представнике листе "Ми – Глас из народа" и којима је циљ да створе озбиљан проблем у Србији.

Поручује да га нико, па ни опозиција, неће зауставити у намери да буде у Скупштини и представља интересе народа истичући да су сви на изборима показали колико вреде и да је на тај процес стављена тачка.

"Апсолутно ћемо бити против сваког покушаја опструкције рада Скупштине и државе. Борићемо се против тога ма колико их финансирали са Запада, а истовремено ћемо се легалним средствима борити против власти, јер на другачији начин виде вођење државе", каже Станојевић.

За своје колеге са листе каже да нису слуге система, односно власти, али јесу слуге народа.

"Желимо да Скупштину претворимо у народну, а не у лобистичку установу у којој су представници кланова, а испуњава се воља Брисела", каже Станојевић.

Из Новог ДСС-а поручују да унутрашње ствари Србије нису у надлежности ЕП нити било ког другог парламента осим нашег тј. Народне скупштине Републике Србије, те да активности те институције за њих нису тема, нити могу бити референтна тачка.

"Поред тога, не мислим да је одржавање конститутивних седница, које свакако морају да се сазову, посебно важна тема. Тим пре што се на њима не може ништа епохално десити. Једино ће бити важно да се види да ли у градској скупштини Београда постоји већина за формирање нове градске власти или не постоји", сматра лидер Новог ДСС-а Милош Јовановић.

Додаје да је за опозицију много значајније да се дефинишу правци деловања, потенцијалне акције и свеукупна стратегија наспрам наредних догађаја, првенствено у Београду.

На питање шта мисле о најави дела опозиције да опструишу конститутивну седницу из Новог ДСС-а нису хтели да коментаришу.

Потпредседник ПОКС-а, пуковник у пензији Љубинко Ђурковић каже за РТ Балкан да је сигурно да су избори имали много пропуста, те да за то постоје документовани докази, али напомиње да је потребно поштовати демократске принципе.

"Ако се посланици и коалиције одлуче да учествују на конститутивној седници, онда не знам на који начин би опструкција требало да се спроводи. Свакако треба у институцијама, али другим средствима утицати да се дође до демократског решења и да се створе реални и квалитетни услови за изборе", каже Ђурковић који наводи да је потребно ослобађање медија, утврђивање прецизног бирачког списка, изаћи на регуларне изборе на свим нивоима и успоставити темељ демократије на свим основама.

image