Осиромашени уранијум се не спомиње: На Космету расте број малигних обољења

Универзитетска клиничка служба "Косова" саопштила је крајем прошле године да је од јануара до краја 2023. године на Космету регистровано више од 2.000 случајева оболелих од рака, што је повећање од готово 15 одсто у односу на 2022. годину када је на КиМ регистровано 1.750 новооболелих.

Званични извештај УКС Косова показао је да је директор Клинике за Онкологију у Приштини Иљир Куртеши био у праву када је још у јулу проценио да би број оболелих од рака на КиМ до краја године могао да достигне и 2.000, "пре свега младих".

Премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти у октобру је изнео још један податак који говори о порасту броја оболелих од карцинома на Косову. Према његовим речима, пренео је портал "Економија онлајн", само "у првих девет месеци 2023. године, на Косову су 332 жене оболеле од рака дојке". Те 2015. године из Удружења онколога у Приштини саопштено је да је "повећање броја оболелих од рака индикативно, имајући пре свега у виду чињеницу да је становништво Косова младо".

Председник тог Удружења, др Арбен Бисљими, говорећи 2015. о факторима ризика, казао је да су они различити – почев од начина живота, хране, генетског фактора као значајног, а "не треба занемарити", нагласио је он, ни "прљав амбијент".

Шта је угледни онколог из Приштине мислио под "прљавим амбијентом", тада није разјашњено. Оно што је, међутим, чињеница, јесте да власти у Приштини од 1999. године до дана данашњег, као "ђаво од крста" беже од могућности да у контексту повећаног оболевања од канцера спомену употребу осиромашеног уранијума у бомбардовању циљева на Космету 1999. године.

У доступним медијским извештајима, званичним подацима косовских власти о броју новооболелих, извештајима са скупова поводом Светског дана борбе против канцера, осиромашени уранијум као фактор ризика једноставно се не помиње.

Дневни лист "Политика" још 2009. године, износећи податак да је на територији КиМ највише осиромашеног уранијума бачено у Метохији – у Пећи, Ђаковици, Призрену, Урошевцу, Подујеву, али и на северу Космета, на подручју Бајгоре и на Мокрој гори, пренео је резултате мерења радиоактивности која се од 2000. године врше на 112 локација које су биле изложене "нуклеарном отпаду".

Ти подаци, навела је "Политика", показали су да је "ниво гама и бета радијације два пута виши од дозвољеног". Уз констатацију да је осиромашени уранијум којим су НАТО снаге гађале подручја на КиМ „главни узрочник алармантног пораста броја оболелих од малигних болести", лист је тада пренео истраживање тима Косовско-митровачког здравственог центра започето 2000. године, према коме је на територији КМ округа дошло до "страховитог пораста малигних обољења, од чак 200 посто у односу на период од пре рата".

На челу тима који је радио истраживање био је др Небојша Србљак, интерниста- кардиолог председник НВО "Милосрдни анђео" у Косовској Митровици.

После седам година проучавања последица осиромашеног уранијума, 2008. године, из ове НВО саопштено је да је у покрајини "присутна експлозија малигних обољења и да су она директна последица коришћења муниције са осиромашеним уранијумом".

Из НВО "Милосрдни анђео" тада је конснтатовано да је на територији КиМ, по доступним подацима, 113 мета која су НАТО снаге 1999. године гађале, биле са муницијом са осиромашеним уранијумом и да према такође доступним подацима као и теренским истраживањима појединих организација, "није потврђено да су те локације очишћене после сукоба".

Др Србљак тада је у интервјуу новинарки Татјани Лазаревић испричао да је као лекар "био затечен стравичним цифрама 2001. године након повратка са субспецијализације у Београду". По речима др Србљака, тада су у краткој, једномесечној анализи дошли до фрапантних података да се највећи број малигних обољења јавио међу мушкарцима и то у добу између 20 и 50 година.

Упоређујући подацима из 2000. и 2001. године са 1997. и 1998. тада су, констатовао је др Србљак, дошли до података да је пик код карцинома плућа претходно био између 72. и 75. године старости пацијената, а да се од 1999. до 2000. драстично померио на 45 година. По подацима тог  истраживања, стопа оболелих од карцинома плућа у у 1997. години у митровачкој болници била је 2,6 посто, а 2000. чак 22 посто.

Пре осам година, 2016, др Србљак у интервјуу "Новостима" констатовао је да се из године у годину бележи пораст броја оболелих од карцинома за 25 посто, и да су се предвиђања његовог удружења из 2002. године "да ће употреба осиромашеног уранијума током агресије западне војне алијансе на СРЈ изазвати епидемију малигних обољења, испоставила тачним".

Србљак је ову констатацију тада поткрепио чињеницама да је у Косовској Митровици 2011. године регистровано 185 новооболелих, следеће године 225, а 2013. – 250. По речима др Србљака, "они који су користили осиромашени уранијум морали су  знати какве последице он изазива".

Др Србљак поновио је и да су истраживања његове организације, која су обухватила период од две године пре и две године после бомбардовања "јасно показала да је пораст броја оболелих од малигних болести последица радиоактивности а не стреса и других лоших животних навика".

"Сетимо се примера Италије која је обелоданила да су њихови војници, који су боравили на Космету, озрачени и да је повећан број хематолошких обољења директна последица употребе муниције са осиромашеним уранијумом. Управо италијански војници у саставу Кфора били су распоређени тамо где је највише употребљивана та муниција, у Пећи, Ђаковици, на Кошарама", рекао је тада др Србљак.

Са друге стране епидемиолог др Зоран Радовановић већ годинама понавља да је повезивање уранијума и оболевања од канцера "потпуно бесмислено", и да на списку Међународне агенције за истраживање рака у Лиону међу 500 канцерогених агенса "нема уранијума, ни осиромашеног ни природног ни обогаћеног".

Остаје онда отворено питање, ако није осиромашени уранијум као што тврди др Радовановић, шта је узрок и главни фактор евидентног, алармантног повећања броја оболелих од карцинома у јужној српској покрајини, као уосталом и у читавој Србији?