Закон о забрани дискриминације: Како је у име повереника за равноправност укинуто право жалбе

Док се јавност последњих месеци и недеља фокусира на проблематични Закон о родној равноправности/родно осетљивом језику, један други, Закон о забрани дискриминације - пре три године, током пандемије корона вируса, провукао се кроз законски шпалир Србије.

Критичари за оба ова закона верују да могу да послуже за интересе разних НВО, специјалним агендама за разбијање традиционалних вредности и породице, а на уштрб мањинских група.

Адвокатска канцеларија "Радић" јуче је Уставном суду у Београду предала документ којим позива на оцену уставности Закона о забрани дискриминације, посебно његова два спорна члана 39 и 40.

"У Закону о забрани дискриминације постоје два спорна члана која смо оспорили иницијативом за оцену уставности. Проблем је што се тим члановима закона, једном физичком лицу, поверенику за заштиту равноправности, даје могућност да фактички без права жалбе или правног лека за окривљеног, заобиђе судску грану власти и судско одлучивање", рекао је за РТ Балкан адвокат Момир Радић.

"То што не постоји могућност жалбе на решење, не само да крши Устав Републике Србије, него и Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Повељу Европске уније", истакао је он, образлажући разлоге због којих је осетио обавезу да реагује.

Овим се, како објашњава наш саговорник, крши и подела на законодавну, извршну и судску власт, јер повереник задире у судску грану власти и оставља опцију да се заобиђе судски поступак, где би разне инстанце требале да одлучују да ли постоји дискриминаторска повреда или не.

Он наводи да по пријави, повереник на основу члана 39 и 40 има право да изнесе мишљење, затим даје препоруку за отклањање одређене повреде Закона о забрани дискриминације коју је повереник претходно по свом мишљењу утврдио, налаже поступање према пријављеној особи и на крају има могућност да је опомене и да јој остави рок за повиновање мишљењу, после чега повереник може и да се обрати јавности.

"Излазак у медије би могао да се тумачи као притисак и начин да се злоупотреби, обележи, цензурише или самоцензурише 'неподобан', утицајан појединац и то од стране разних лобија и организација које не морају нужно бити усаглашене са нашим уставним поретком и које могу да раде за иностране силе", подвлачи Радић.

Истиче да је додатни проблем и то што повереник има могућност да покреће и прекршајне поступке, а овлашћен је и за подношење тужби и кривичних пријава за дела за која прети казна затвора до пет година, што доводи до велике правне несигурности.

"Зато смо од суда затражили да се спорни прописи у хитној процедури прогласе неуставним, да се привременом мером одложи њихова примена, као и да организује јавну расправу у вези са Законом о родној равноправности и Законом о забрани дискриминације", нагласио је адвокат за РТ Балкан.

Под удар закона, а на подстрек Удружења за права LGBTQIA, потпали су одређени појединци, попут државног секретара у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог и председника једне странке, који су на друштвеним мрежама коментарисали победу трансродне Мис Холандије тако што су, према закључку поверенице, "повредили достојанство транс особа на основу родног идентитета".