Србија и Балкан
Мисија Србије при УН данас подноси захтев за ванредну седницу Савета безбедности
У току је кулминација дуготрајних и добро испланираних систематских акција тзв. руководства косовских Албанаца, којом се Срби намерно подвргавају неподношљивим животним условима, образлаже се у писму у које су "Новости" имале увид
Мисија Србије у Њујорку данас ће поднети захтев Гвајани, држави председавајућој Саветом безбедности Уједињених нација, у којем тражи ванредно заседање због ситуације на Косову и Метохији.
У делу писма у које су "Новости" имале увид, наводи се да је на територији КиМ, која се по Повељи УН, Резолуцији 1244 и другим правилима међународног права налази у саставу Србије, у току кулминација дуготрајних и добро испланираних систематских акција тзв. руководства косовских Албанаца, којом се Срби намерно подвргавају неподношљивим животним условима.
"Ради се о нелегалној одлуци привремених институција самоуправе у Приштини о укидању промета српске валуте динара на простору КиМ, која представља континуитет мера бруталног физичког и институционалног насиља над Србима, а чији је суштински циљ потпуно етничко чишћење и нестанак српске популације са тог простора", наводи се, између осталог, у захтеву.
Да би се седница одржала потребна је већина гласова, односно девет од 15. У тренутном саставу СБ УН, шест држава није признало независност тзв. Косова, а девет јесте.
Чланица преговарачког тима Београда Данијела Вујичић истакла је да се нада да ће до седнице доћи.
"Верујем да ће преовладати разум, видимо заиста забринутост дела међународне заједнице због Куртијеве политике ка етнички чистом Косову. Битно је да свет погледа реалност и погледа суштину, да у 21. веку један народ у Европи живи у гету", каже Вујичић.
Некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић рекао је за "Новости" да ће, ако Србија поднесе захтев за сазивање хитне седнице позивајући се на члан 35 Повеље УН, до ње и доћи.
"Члан 35, који је у вези са чланом 34 предвиђа да Савет безбедности може да крене да разматра сваки спор, неусаглашеност и опасност која прети да угрози мир и међународну безбедност. Потребно је само да се покрене иницијатива од стране чланица и да је потом председник Савета безбедности и формално сазове. Нема права вета, јер је то процедурално питање", истиче Бранковић.
