Србија и Балкан
Сутра конститутивна седница Скупштине Србије: Потврда мандата, о председнику касније
План је да се законодавни дом конституише, што је и прва тачка дневног реда, а да се рад по осталим - избор председника, потпредседника, делегација и радних тела - оставе за касније
На конститутивној седници Скупштине Србије сутра ће новоизабрани посланици започети мандат као 14. парламентарни сазив од почетка деведесетих година. Како "Новости" незванично сазнају, план је да се законодавни дом конституише, што је и прва тачка дневног реда, а да се рад по осталим - избор председника, потпредседника, делегација и радних тела - оставе за касније.
Према правилима, седницом до избора лидера Скупштине Србије председава најстарији посланик, што је професор Стојан Раденовић са листе тима око Српске напредне странке, а помажу му најмлађе колеге, њих четворо. Међу њима је и Марко Милошевић, унук некадашњег председника Слободана Милошевића, који је у парламент ушао на листи коалиције Социјалистичка партија Србије-Јединствена Србија-Зелени Србије.
О томе ко ће у столицу председавајућег спекулисало се у јавности, а као могући кандидати помињани су министар рада Никола Селаковић и тренутни председник Скупштине Владимир Орлић.
Опозиција, која сумња у резултате избора одржаних 17. децембра 2023. године, није још преломила да ли ће доћи на конститутивну седницу или ће њихове столице остати празне. Мандате ће прихватити, а о томе какву ће стратегију у парламентарној борби заузети још већају.
Одржавањем конститутивне седнице почињу да теку рокови за формирање владе. Премијерка и министри морају бити изабрани најкасније 90 дана од почетка рада новог сазива, што је 6. мај. Ипак, председник Александар Вучић је раније најављивао да ће тим из Немањине бити формиран раније, током фебруара или до 15. марта, како би посланици што пре могли да доносе законе везане за примену европског плана за раст Западног Балкана и расподелу новца из касе ЕУ.
Сви закони који се тренутно налазе у скупштинској процедури биће враћени влади, а онда ће их нови министри, у истоветном или измењеном тексту, поново слати у парламент на усвајање.
У новом сазиву највише посланика имаће листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане" и то 129, што је апсолутна већина од укупно 250 посланика. Изборна листа "Србија против насиља" освојила је 65 мандата, "Ивица Дачић - премијер Србије" 18, "Нада за Србију" 13, а исто толико мандата добила је и листа "Ми - глас из народа".
Од мањинских странака у парламент улази Савез војвођанских Мађара са шест места, по два мандата имаће изборна листа Странке правде и помирења Усамеа Зукорлића и Демократски савез Хрвата Томислава Жигманова и Странка демократске акције Сулејмана Угљанина, док су по једну "столицу" освојиле изборне листе "Политичка борба Албанаца се наставља" и Руске странке.
