Хрвати не желе да идентификују српске борце сахрањене у Книну

Начелница сектора за тражење заточених и несталих особа у Домовинском рату при Управи за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља Вишња Билић позвала је породице несталих Срба да се јаве уколико нису дале крвне узорке за потребе идентификације не би ли се решили случајеви њихових најближих.

"Исто тако, било би врло драгоцено да сви они који располажу информацијама или неким другим сазнањима о особама које можда располажу информацијама о могућим местима сахране, те информације поделе с Министарством хрватских бранитеља", додала је Билићева на Округлом столу "Решавања судбине несталих у рату – отворена питања и изазови", који је у Осијеку организовало удружење "Документа", које поштују жртве из редова и српског и хрватског народа.

Међутим, спорно је и помало лицемерно то што представница Министарства бранитеља тражи да се јаве појединци који знају место сахране несталих особа, јер су из Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и из разних удружења више пута од хрватских органа тражили да се ексхумирају појединачна гробна места у којима леже убијени српски војници и цивили, а која се налазе по целој Хрватској и има их на десетине.

Можда је најконкретнији пример намерне аљкавости хрватских органа кад је реч о Србима несталим у рату гробље у Книну, на којем почива 12 војника страдалих у борбама против хрватске војске на Миљевачком платоу 21. јуна 1992.

Њихова тела и тела њихових сабораца који су носили униформе крајишке војске побацана су у једну јаму и на њих је набацано доста крупног отпада из Шибеника, тако да су тела несрећне дванаесторице била уништена до непрепознатљивости, па су покопана у Книну.

Од уласка хрватске војске у Книн 1995. и од почетка утврђивања идентитета ексхумираних тела ДНК анализом породице дванаесторице сахрањених у Книну траже од хрватских власти ексхумацију, тако да је помало увредљиво за њихове породице и породице бројних других Срба чија се гробна места знају, али Хрватска из политичких разлога не жели да их ексхумира, да данас, десетинама година после рата, представница хрватског Министарства бранитеља тражи да им се јаве особе које знају где су тела несталих, пише "Политика".