Злочини у Плавну и Груборима код Книна 1995. године невидљиви за хрватско правосуђе

Комеморација српским цивилима, углавном старим лицима, који су убијени у погрому "Олуја" 1995. године, одржана је јуче у селу Плавно и његовом засеоку Грубори код Книна.

Специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих лица у Хрватској Веран Матић, указао је на чињеницу да за ове злочине до данас нико није одговарао.

"Треба прекинути завет ћутања који је карактерисао суђење за овај злочин у Груборима. У пресуди пише да су цивили убијени само зато што су Срби, зграде су паљене само зато што у њима живе Срби", истакао је Матић, преноси РТРС.

Он је истакао да се некажњени злочини увек враћају и наносе зло.

"За све наше земље важи исто - да се морамо изборити са злом у нашим редовима, да злочини морају бити кажњени, јавно и стално осуђивани, морају постати део наратива наших институција на свим нивоима", поручио је Матић.

Ђуро Грубор је рекао да је међу погинулима био и његов брат, који је једини био нешто млађи, док су остало били стари људи.

"Осећај није нимало угодан, међутим идемо на то да морамо опростити, али не смемо заборавити", поручио је Грубор.

Потпредседник хрватске владе Бранко Бачић, који је присуствовао комеморацији, поручио је да је својим доласком хтео да изјави саучешће породицама погинулих у Груборима.

"То је цивилизацијски гест који морамо направити једни према другима, разумети колико бола су злочини проузроковали породицама страдалих како би то био искорак у грађењу укључивог друштва" навео је Бачић.

Комеморацији, коју су организовали СНВ и Вијеће српске националне мањине Шибенско-книнске жупаније, присуствовали су и посланик у Хрватском сабору Борис Милошевић, потпредседник Владе Ања Шимпрага, градоначелници Книна и Дрниша, шибенско-кнински жупан, те амбасадор Хрватске у Србији.

Српске цивиле у засеоку Грубори убили су припадници антитерористичке јединице "Лучко" у саставу Специјалне полиције Хрватске током акције "Олуја обруч", односно након акције "Олуја", 25. августа 1995. године.

Тада су убијени Марија Грубор (90) Милош Грубор (80), Јован Грубор (73), Јово Грубор (65), Милка Грубор (51) и Ђуро Карановић (41), а све куће у Груборима су запаљене.

Неке су жртве убијене хицима из ватреног оружја, неке заклане, а неке запаљене у својим кућама.

Ослобађајућа пресуда бившим припадницима хрватске Специјалне полиције због ратног злочина у Груборима 

Жупанијско државно тужилаштво у Загребу подигло је крајем 2010. године оптужницу против тројице бивших припадника хрватске Специјалне полиције због ратног злочина у Груборима.

Фрањо Дрље, који је био командир групе, Божидар Крајина и Игор Бенети оптужени су да су 25. августа 1995. године у Плављанској долини, током акције претраживања терена названој "Олуја обруч", ушли у засеок Грубори, убили шест преосталих српских цивила и запалили све куће.

Жупанијски суд у Загребу је 2014. године донео је ослобађајућу пресуду, јер је закључио да нема доказа да су Дрље и Крајина починили злочин који им се ставља на терет.

" У Груборима је почињен страшан злочин, починили су га припадници АТЈ Лучко. Убијени су невини, стари људи испред својих кућа. За то нема никаквог оправдања", рекао је судија Здравко Мајеровић током изрицања ослобађајуће пресуде.

Врховни суд Хрватске је 2016. године, након жалбе Тужилаштва, укинуо пресуду и вратио предмет на поновљено суђење, али је оно 2016. године поново завршено ослобађајућом пресудом. Ту пресуду хрватски Врховни суд, потврдио је 2019. године.