"Бриксизација" планете једна је од највећих геополитичких промена које су у последње време задесиле свет, а све су прилике да на њу неће остати имуна ни Србија. Без обзира на то што је председник Србије Александар Вучић прошле године изјавио да је питање чланства у БРИКС-у тема којом ће се бавити следећа генерација, чињеница је да би ово питање могло да се нађе на дневном реду законодаваца и много раније.
Јер, тек што је конституисан нови скупштински сазив, у Скупштину је стигао предлог резолуције о придруживању Србије организацији коју тренутно чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, а чије је велико проширење већ најављено.
Посланици Покрета Социјалиста Ђорђе Комленски и Бојан Торбица предали су захтев да овај нацрт буде увршћен у скупштинску процедуру, надајући се да ће, како су раније рекли, покренути дијалог око тога да је "БРИКС далеко озбиљнија алтернатива европском путу".
Да Србија може да претендује на пуноправно чланство у БРИКС-у, али да то зависи искључиво од Београда и српског народа, изјавила је пре неколико дана портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Истраживање које је недавно за РТ Балкан спровела Нова српска политичка мисао расветлило нам је каквог је става народ - подаци су наиме показали да се за тешње односе са овом организацијом залаже 38,3 одсто становника, док је њих 33,1 одсто изабрало одговор "више да него не", који показује да су делимично привржени овој идеји.
Шта, међутим, о томе мисле законодавци, односно парламентарне странке које данас чине Скупштину Србије која би, евентуално, ако се Србија нађе на путу ка БРИКС-у, донела и коначну одлуку о чланству у овој организацији?
Они од којих то највише зависи, владајући СНС, према речима посланика Владимира Ђукановића нису обавештени о резолуцији.
На питање шта, у начелу, мисли о уласку Србије у БРИКС, Ђукановић кратко одговара: "Све најбоље, одлично".
Нешто опширнији, Ђукановић је био када је коментарисао исту тему за "РТ Балкан предизборни специјал".
"С обзиром на то да смо окружени земљама Европске уније и НАТО-а, питање је да ли је то реално и могуће са геостратешког и геополитичког аспекта. Свакако би требало размишљати да имамо што блискије односе и развијати даље пре свега економске односе, али и сваке друге", рекао је тада Ђукановић
У Социјалистичкој партији Србије опрезни су јер нису још имали увид у нацрт резолуције које су поднеле њихове колеге из Покрета Социјалиста.
"Први пут чујем да је Покрет поднео резолуцију, тако да не знам њен садржај да бих могла да је коментаришем, иако свакако нисмо стигли да разговарамо о томе, поготово не јуче, јер је јуче била конститутивна седница. БРИКС је организација која јесте вредна сваког поштовања, пре свега због чињенице које земље чине БРИКС. Ми, међутим, о приступању нисмо разговарали ни на партијским органима, па чак, морам признати, ни неформално једни са другима", каже заменица шефа посланичке групе СПС-а Снежана Пауновић.
Лидер ове странке, Ивица Дачић, међутим, неколико пута је јавно говорио о "бриксизацији" Србије, иако, попут колега из СНС-а, ни сам није оптимиста око тога колико је чланство у тој организацији изводљиво. Све док је Србија кандидат за чланство у ЕУ, говорио је министар спољних послова Србије, она не може бити чланица БРИКС-а.
"Ако се нешто другачије не деси на нашем европском путу, мислим да није реално да се придружимо БРИКС-у, али какву сарадњу можемо да имамо је питање за дискусију", рекао је раније Дачић.
Припадници највеће опозиционе листе "Србија без насиља", поново нису одговорили на молбу РТ Балкан да прокоментаришу да ли би подржали резолуцију о прикључењу БРИКС-у, теми која спада у домен спољне политике, око које ова коалиција, изгледа, не воли да се оглашава, јер нема јединствен став.
Слушајући појединачне изјаве неких од припадника ове коалиције, рекло би се да им БРИКС није нарочито мио. Посланик Зелено-левог фронта Ђорђе Павићевић раније је коментарисао предлог о чланству у овој организацији као "бесмислицу", док је Драгана Ракић из ДС-а била мишљења да је иницијатива за улазак у БРИКС "неозбиљна прича".
Дебитанти у Скупштини, припадници покрета "Ми - глас из народа", који су ове године први пут добили прилику да се питају око будућности Србије, на сасвим су супротном полу од опозиционе већине.
"Ми смо наравно заинтересовани да Србија уђе у БРИКС, иако сумњам да је то прикључење реално с овом влашћу. Бенефити чланства у тој организацији су огромни, иако је извесно да ћемо наићи на противљење Европске уније. Ја, међутим, лично, не видим никакве користи од придруживања ЕУ, која већ дуже време посрће како економски, тако и политички", поручује Бранко Лукић из овог покрета.
Посланици Новог ДСС-а такође нису имали прилике да погледају нацрт резолуције који су предали Торбица и Комленски.
"Нико од њих то није добио нити читао, па је незгодно да коментаришемо нешто што још нисмо видели", рекли су за РТ Балкан из кабинета Милоша Јовановића.
Ова партија, међутим, једна је од оних које сарадњу са БРИКС-ом, организацијом која, како то многи мисле - показује да свет све више тежи мултиполарности - виде као питање од прворазредног значаја.
"БРИКС је организација која окупља велики број земаља које су наши традиционални пријатељи и сматрамо да су односи са том организацијом од прворазредног значаја за Србију. Нови ДСС ће учинити да те односе продуби и интензивира, имајући у виду околности у којима се налази читав свет али и нашу потребу да се настави са сарадњом са пријатељским државама на равноправним основама, што БРИКС управо и нуди", каже за РТ Балкан потпредседник ове странке Предраг Марсенић.