Боцан-Харченко за РТ Балкан: Седница Савета безбедности УН о Космету је зрачак наде (ВИДЕО)

Амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко изјавио је данас за РТ Балкан да је одржавање седнице Савета безбедности Уједињених нација о Косову и Метохији зрачак наде и да питање јужне српске покрајине мора да се врати под окриље СБ УН.

"Нема сумње да је синоћна седница Савета безбедности представља напредак, али није заокрет у решавању кризе на КИМ. У сваком случају је први корак и зрачак наде да се крећемо у једном добром правцу", оценио је Харченко након полагања венца на гроб руског дипломате Николаја Хартвига на Новом Гробљу у Београду, поводом Дана дипломата Русије.

Он је истакао да Русија већ дуго говори да КиМ, као питање за разматрање мора да се у потпуности врати у СБ УН, с обзиром да дијалог Београда и Приштине објективно показује да од тога нема баш ништа. 

"Најозбиљнији проблем је да нема промена на терену, у ствари боље да се каже да има погоршања. Стога СБ УН мора да буде више укључену оквиру и на основу резолуције 1244, јер само тај основ постоји у међународној заједници као међународно-правни оквир за решавање целокупне кризе. Пре свега је најважније да то буде у интересу Београда и Србије, као и решавање појединачних питања на КиМ, која су узрок сталних и кризних жаришта или таласа", указује Харченко.

Руски амбасадор је као пример навео забрану динара, нагласивши да то има далекосежне и тешке последице за српско становништво. 

"Нисмо ни очекивали неку заједничку одлуку. Русија није крива као стална чланица СБ УН, али наши западни партнери уопште не мисле на сарадњу, већ само на конфронтацију. Али без обзира на то, ово је била добра прилика, пре свега да председник Србије каже шта мисли", додао је.

Николај Хенрикович Хартвиг, руски изасланик у Београду, последњих година пред избијање Првог светског рата радио је на Балкану и изненада је преминуо баш уочи почетка рата.

Рођен је 1857. године на Кавказу у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара, натурализованог Руса немачког порекла.

Дипломатску службу започео је 1875. године у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје. Одмах се испоставило да му је судбина везана за Балкан. Служио је као аташе у тадашњој црногорској престоници Цетињу, а затим је био руски конзул у бугарском Бургасу.

За Хартвига се говорило да је "већи Србин од Срба" због његовог несебичног залагања да се смање тензије између Србије и Аустроугарске.