Србија и Балкан
Куртију смета Русија у Београду: ЕУ троши пуно новца на Србију, а увече добијају "руску бајку"
Премијер привремених институција у Приштини каже да ако би се урадило истраживање у Србији, одговор би био такав да би већина рекла да добијају већу финансијску подршку из Русије, него из ЕУ
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти поручио је током дискусије коју је организовао Институт "Четам хаус" да грађани у Србији не знају одакле им стиже помоћ, те да погрешно сматрају да добијају већу финансијску подршку из Русије, него из ЕУ.
Куртију је засметало и то што се из уста великог броја академика и професора могу чути позитивне оцене суверене политике Србије према Русији, па је навео да је хибридно ратовање веома присутно у академском миљеу и на универзитетима, те да руски амбасадор у Београду "позива студенте на вечерње забаве". Дакле, истиче он, "ЕУ троши пуно новца, а увече добијају руску бајку".
"То је проблем, јер ЕУ нажалост верује да након што су дали средства, новац ће да говори сам за себе. То није тако. Можете да дате пуно новца и ако сада одете и урадите истраживање у Србији, они ће вам рећи да добијају већу финансијску подршку из Русије, него из ЕУ, што је апсолутно погрешно", рекао је Курти.
Према његовим речима, обични грађани не знају нужно одакле долази помоћ и зајмови и стога, како каже, "морамо да се боримо против дезинформација, истинитим информацијама".
"Ако наставе да понављају своје лажи, не треба да оклевамо да понављамо истину", поручио је премијер привремених приштинских институција.
Он је поменуо и годину за коју сматра да је добра за улазак у Унију.
"Мислим да је 2030. разуман број о којем треба да размишљамо. Председник Европског савета Шарл Мишел је на Стратешком форуму на Бледу најавио 2030. годину. Са друге стране председница Европске комисије Урсула фор дер Лајен најавила је План раста од шест милијарди евра за регион, комбинација плана раста са 2030. годином, мислим да је то изводљиво за све оне који желе да се интегришу у ЕУ. На Косову, 94 посто људи жели да се придружи ЕУ. У Србији, то је 35 посто", поручио је Курти и оценио да "не можете наметнути ЕУ".
Он је навео да је пре две деценије, када је премијер Србије био Зоран Ђинђић, подршка ЕУ била 75 посто, "а сада је пала на 35 посто". Након тога се осврнуо и на тренутак када је тзв. Косово прогласило независност.
"Независност Косова дошла је након насилног распада Југославије, Косово је било конститутивни елемент бивше југословенске федерације иако нисмо били република. На Председништву Југославије, једно од шест места припадало је Косову", навео је Курти.
