Представљен план укидања динара: Србима нуде Вајбер број и банкомате?
Уместо трајног брисања опасне уредбе о укидању динара, што захтевају Београд и наши сународници на КиМ, или одлагања примене бар док се не разјасне све дилеме око исплата, што јавно тражи међународна заједница, Приштина је посегла за новим триком.
Тамошња централна банка понудила је план који би, по њиховим тврдњама, требало да ублажи ефекте по српску заједницу. Период до трајног протеривања српске валуте назвали су транзиционим, а све ће трајати највише три месеца.
С обзиром на то да су овакав потез многи прочитали као померање рока за укидање динара, гувернер тзв. ЦБК Ахмет Исмаиљи јуче је објавио:
"Централна банка није одложила рок за спровођење уредбе, нити је дала додатни, нити је променила своју уредбу. План само ублажава ефекте на српску заједницу, односно омогућава већи приступ финансијама и финансијским услугама."
Док је српски народ из Покрајине, са великог скупа у Косовској Митровици, апеловао на међународну заједницу да спречи Приштину да им укидањем динара одузме приходе из централне Србије и да заустави подмуклу акцију протеривања, у лажној држави је представљено 10 тачака, чија је једина сврха да се јавности замажу очи.
Тако банка Аљбина Куртија нашем народу "великодушно" нуди бесплатну телефонску линију, имејл, као и наменски Вајбер број за информисање и жалбе. Смислили су, између осталог, и да олакшају отварање рачуна и конвертовање динара у евро, нарочито у четири општине на северу КиМ, а одричу се таксе да би се отворило више мењачница. Планирају да поставе и неколико банкомата...
"Нама ништа не значи прелазни период од три месеца, желимо да динар који је први пут искован 1214, у руднику Ново Брдо, на Космету, остане платежно средство за нас који вековима овде живимо и који га користимо. Једоставно, хоћемо динар, као што је досад било и по Резолуцији 1244, по Ахтисаријевом плану и Бриселском споразуму" , каже за "Новости" Драгиша Миловић, потпредседник Српске листе.
Он очекује да се све решава кроз дијалог, и истиче да не би постојали проблеми око једностраних потеза Приштине да је формирана Заједница српских општина, а што је предвиђено споразумима још пре 10 година:
"Дијалог је у застоју, а Курти игнорише све што му чак и западни ментори кажу. Нажалост, сведоци смо да западне силе, пре свега амбасадори Квинте, толеришу његове потезе, а та њихова млака реторика њему очигледно ништа не значи."
Поводом новог плана Приштине око динара огласио се и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар, који је за Танјуг рекао да је став Вашингтона јасан - не може бити једностраних потеза, јер ће такви потези имати последице:
"О тим питањима требало би да се комуницира са роковима који не утичу на становништво. Ми смо спремни да помогнемо у решавању проблема, али Београд и Приштина морају да се врате дијалогу и поштују постојеће договоре."
И његов земљак, амбасадор САД У Београду Кристофер Хил, рекао је да је америчка влада била веома јасна у погледу забринутости око намере да се забрани динар на КиМ и шта то значи за људе који тамо живе:
"Не желим да улазим у детаље онога што се тренутно дешава на Косову, али мора да дође до побољшања у односима Београда и Приштине, односно да се постигне нормализација".
Ако се има у виду да 69.000 људи на КиМ прима плате и пензије из централне Србије, више од 2.400 студената стипендије, више од 6.500 пољопривредних домаћинстава добија субвенције, а више од 922 српска привредна субјекта има подршку из буџета Србије, јасно је да они неће моћи да опстану ако неко укине динар. На ово упозорава доскорашњи председник Одбора за КиМ Милован Дрецун, који каже да је кључна реакција западних земаља које имају контролу на КиМ:
"Те државе су рекле да Курти има права да доноси овакву одлуку, али да треба да пролонгира имплементацију, а то не мења суштину."