Живко Зеленбрз, рођен Иванчевић: Дете са списка Диане Будисављевић под бројем 1128 (ВИДЕО)

Музеј жртава геноцида приредио је трибину из циклуса "Сусрет са историјом - Када прошлост проговори", где је јавности представљен Живко Зеленбрз, односно родом Иванчевић, идентификован са списка српске деце коју је из усташког логора спасла Диана Будисављевић.

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић је, отварајући скуп, подсетио да њиме почиње програм обележавања Дана државности Србије, и да је за ову прилику изложен недавно пронађени списак спасене српске деце, који су сачинили Будисављевић и њени сарадници током Другог светског рата.

Списак који је на скупу у Народној библиотеци Србије изложен у витрини, био је отворен на странама са подацима Иванчевића, његовим именом и презименом, именима оца и мајке, процењеном старошћу, датумом кад је из логора доведен у Загреб у другој половини 1942. године и удомљен код породице Зеленбрз.

Према његовим речима, са списка спасене деце из усташких логора прво су недавно идентификовали Живка, процењена старост му је 1942. било пет година, и на основу списка није имао браће и сестара.

Од личне заоставштине Зеленбрз је имао акт о усвајању, додели новог презимена и вероисповести, као и плочицу коју су му са бројем 1128 доделили Будисављевић и њени сарадници, коју и данас носи.

Зеленбрз је рекао новинарима пре скупа да и данас носи ланчић, јер то није сећање, већ део њега.

Након што је после осам деценија коначно сазнао своје право порекло захваљујући списку Будисављевићеве, 83-годишњи Зеленбрз је рекао да ипак неће враћати своје право презиме Иванчевић.

Каже да након што су га Зеленбрзови удомили у Загребу 1942. године, његова друга мајка излазила у сусрет свима који су током година долазили да покушају да установе његово порекло.

"Ја сам од тога бежао од малена. Кад је мама умрла, једног дана ми је прорадио клик да идем да видим шта је то у Јасеновцу", признао је Зеленбрз.

Кад је напослетку сазнао за своје право име и порекло, Зеленбрз је рекао да је прошло "превише година и прашине пало".

Србија је премрежена проусташким удружењима: Како је откривен списак Диане Будисављевић

"Неко би очекивао да се страшно осећам. Ја сам срећан да коначно знам, али је превише времена прошло. Мало сам равнодушан, али то не умањује вољу да признам своју матер", рекао је Зеленбрз.

Ристић је рекао да ће се заложити да Зеленбрзу буде додељено српско држављанство, како би имао документ са својим правим идентитетом.

Хрватска историчарка: Нисам могла психички да поднесем фотографије мртве деце логора у Сиску

Хрватска историчарка Наташа Матаушић, која је докторирала на теми акције Будисављевић, присетила се да су јој "неки од најтежих тренутака у животу" били док је обрађивала фотографије деце из завода попут оног у Сиску, где је био Живко.

Матаушић је рекла да је на неким фотографијама нашла забелешке о имену и удомитељу, али да је "на великој већини био само крстић - дете је умрло".

"Суочавајући се са документима и фотографијама у мени је нарастала мука. Морала сам да оставим по страни. Нисам могла психички поднети фотографије мртве деце логора у Сиску", рекла је Матаушић.

Према њеним речима, Будисављевић је заслужна што је децу извлачила из логора и што су нека била усвојена.

"На картотеци је покушавала уписати што је више могуће о сваком детету. Међутим, било је деце која су била сувише мала. За најмање нико није могао давати податак. Правила је картотеку и албум да се деца могу повезати са родитељима после рата", навела је Матаушић.

Нека удомљена деца су се након рата вратила својим православним родитељима, али је било деце која никад нису сазнала да су усвојена, нека су сазнала, али се нису хтела вратити у родни крај или су читав век безуспешно посветили истраживању порекла.