Србија и Балкан
Поносни на славне претке: У Пљевљима синоћ ипак славили Сретење и Карађорђа
"Готово да нема породице у пљеваљском крају из које бар једна мушка глава са полетом није стала под Карађорђев барјак", рекао је синоћ у Пљевљима председник Општине Дарио Вранеш
Упркос тешким притисцима ДПС-а и сателитских странака, порукама да је то "кршење закона и Устава Црне Горе", вапаја бившег имама Самира Кадрибашића да "ако ово дозволите нека нас не буде ни једнога", у Пљевљима је синоћ, у препуној сали Центра за културу, свечаном академојом обележена 220 годишњица Првог српског устанка и 189 година од доношења Сретењског устава.
Интонирана је химна "Боже правде", а скуп је беседом отворио владика милешевски господин Атанасије који је благословио окупљени народ и учеснике академије.
О значају Првог српског устанка говорио је председник Општине Пљевља др Дарио Вранеш који је рекао да су се у Пљевљима "окупили око једног од највећих догађаја у историји српског народа, дубоко убеђени у исправност борбе светих предака".
"Сутра је празник и пљеваљских Срба, нас које од наше етничке матице дели превој који се зове Јабука. Ту Јабуку су вековима, они који нам не мисле добро, свим силама, покушавали да претворе у јабуку раздора. Тако је било и до пре четири године, али је упркос свему кроз све то вријеме та јабука била остала и биће јабука слоге, мира и љубави јабука која спаја и која позива на јединство", рекао је синоћ у Пљевљима Вранеш.
По његовим речима, "Први српски устанак је само круна вишевековне борбе српског народа за слободу и самосталност, а вожд Карађорђе је стао само на чело непрегледне колоне витезова који су пре њега пали на олтар отаџбине".
"Десетине и стотине наших предака из пљеваљског краја похитало је у сусрет ка Сјеници и Карађорђевим устаницима. Готово да нема породице у пљеваљском крају из које бар једна мушка глава са полетом није стала под Карађорђев барјак. Остало је записано да је свих 11 Светотројичких калуђера кренуло у помоћ устаницима а манастир је остао чувати само један стари калуђер", додао је Вранеш.
"Нека је слава и Вожду Карађорђу и владици Раду, првом војводи над војводама, а другоме песнику над песницима! Да српски народ у својој историји није родио никога друго до њих двојице имао би чиме да се поноси пред светом", рекао је Вранеш.
Изведен је пригодан уметнички програм. Наступили су народни гуслар Саше Лакетић, сестре Љиљанић, а КУД "Пљевља" извео је сплет српских народних игара. У лику Вожда Карађорђа наступио је глумац Иван Вучковић.
Иначе, председник Општине Пљевља др Дарио Вранеш и организатори свечане академије, били су претходних дана изложени правој медијској хајци, посебно од актуелне црногорске опозиције.
Градоначелник Цетиња Никола Ђурашковић оптужио је председника Општине Пљевља Дариа Вранеша да "организацијом прославе дана државности друге државе показује полтронски и снисходљиви однос према Београду".
"Да је среће, не би могао да буде ни председник земљорадничке задруге, а не црногорске општине Пљевља. Брукати овако поносна, мултикултурална, мултинационална и антифашистичка Пљевља може само неко коме је мера достигнућа у политици ниво снисходљивости према туђем и понижавању свога", написао је Ђурашковић.
Потпредседник Црногорске европске партије Стево Вучинић изјавио је тако да прослава у Пљевљима "фронтални удар на уставни поредак" са широм намером – "да се Србија повеже са Јадраном и то потезом Пљевља–Никшић–Бока".
"Овим симболичким актом, у ствари Србија тражи геополитичко преуређење простора који се коси са црногорским државним и националним интересима. Тражи да врши суверена права на црногорској територији с намером да земљу организују по њеном културном и политичком светосавском моделу", рекао је Вучинић.
Поводом ових напада, Вранеш је рекао да "нажалост, у Црној Гори неки сматрају да српски народ не треба и не може да буде равноправан".
"Не смета ми им ни Ноћ вјештица, ни кинеска Нова година, ни било који други празник, међутим све што је српско им смета. Ми смо се управо против тога борили, ми тражимо равноправност за све, једнакост, једнака права за све па тако и за српски народ. Наши преци су прије 220 година кренули коначно у једну борбу против вишевјековног азијатског окупатора. Kренуло је ослобођење и почели смо полако да се враћамо породици европских народа којима ми са ових простора заправо и припадамо. Сваки народ у Црној Гори мора да буде равноправан, сви морају имати једнака права. Сваки народ баштини своје датуме, свој идентитет, и своју културу. То је уосталом азбука демократије", одговорио је Вранеш.
