Кад полицијски синдикат чита школску лектиру: Зашто је споран "Доротеј"?

Синдикат запослених полиције упутио је захтев свим гимназијама у Србији, како су навели, да се изјасне о томе како се у програму школске лектире за први разред нашла књига Добрила Ненадића "Доротеј" и да ли су обавестили родитеље својих ученика о овој књизи.

У захтеву за приступ информацији од јавног значаја, како је насловљен документ објављен на Фејсбук страници синдиката, гимназијама су постављена питања: да ли су "стручна лица задужена за образовни садржај деце прочитала наведену књигу" и ко је и када наложио образовним установама увођење "Доротеја" у наставу.

Оцењујући да је садржај Ненадићевог романа неприкладан за школски узраст, синдикат полиције затражио је од гимназија да им одговоре на питања о томе да ли су у вези са наведеном књигом обавестили родитеље, да ли су имали сагласност родитеља да њихова деца уче овакве садржаје и да ли се они и њихови запослени слажу да деца уче овакве садржаје.  

"Родитељи, ви сте сад на потезу, да ли ћете заштитити своју децу или ћете бити по страни, на вама је као и многе друге ствари, као што многи ћуте око вакцинације и своју децу сами воде да исте примају. Ми смо ту да помогнемо, али проблем не можемо решити ако неко не жели да преузме одређене кораке", написали су на својој Фејсбук страници.

Они су објавили и три кратка одломка из романа као илустрацију разлога због којег су послали захтев школама.

На овој друштвеној мрежи повела се потом полемика у вези с захтевом полицијског синдиката који се тиче школске лектире у којој су поједини корисници упитали зашто се полицајци не баве својим послом, већ се мешају у рад школа. Из синдиката су им одговорили да се темом баве као родитељи, ујаци, стричеви... а да садржај романа вређа верска осећања због описа монаха, као и да је на роман било и ранијих приговора родитеља који су упућивани школама. 

Поводом захтева полицијског синдиката који тражи изјашњење о школској лектири, огласило се и Друштво за српски језик и књижевност и позвало своје колеге у гимназијама да не одговарају на њега.

"Ако оставимо по страни упитну писменост овог Захтева и потпуни бесмисао питања која се у њему постављају, као струковно удружење професора српског језика и књижевности морамо да реагујемо, јер су нам се јавиле колеге, председници стручних већа, од којих директори траже да одговоре на овај Захтев", наводи се у саопштењу.

Из струковног удружења додају да "директори школа који очекују од наших колега да одговарају на овакве захтеве додатно понижавају просветне раднике и сами раде на даљем урушавању просветног система".

Друштво је позвало колеге да не одговарају на овај и сличне захтеве било које синдикалне организације, јер, како су истакли, то нису дужни.

"Ако Синдикат запослених у полицији буде сазнао која је то институција Републике Србије надлежна да донесе одлуку да роман Доротеј уђе у школски програм, онда ће можда и добити одговор на нека од својих питања", закључује се у саопштењу Друштва за српски језик и књижевност.

Проблеми око новог правилника о оцењивању: Маме и тате преиспитују рад наставника

Иначе, пре месец дана Заводу за унапређивање образовања и васпитања, установи која је надлежна за школске програме и уџбенике, стигао је допис мајке ученика првог разреда једне гимназије, која је питала по којим је критеријумима "Доротеј" уврштен у лектиру.

Како пише београдски "Данас", она је реаговала у име групе родитеља који сматрају да књига није прикладна за узраст ученика првог разреда због вулгарног садржаја на нивоу "хардкор" порнографских романа са трафике.

Завод је у свом одговору навео да је "Доротеј" један је од најчитанијих романа у савременој српској књижевности и вишеструко награђиван.

"Реч је о роману који је исприповедан техником различитих углова посматрања у којем 13 ликова приповеда причу о Доротеју, човеку-видару који дише с природом, живи за љубав и помаже несрећницима који су рањени или болесни. Доротеј о себи не говори, причу о њему сазнајемо од других, а њихова 'сведочења' су често лична, злонамерна, испуњена личном злобом. Ово јесте дело које треба да буде извор размишљања о могућим последицама које 'туђа' виђења могу да имају на живот појединца, ма како чисто његово срце било", наводи се у одговору ЗУОВ-а.

Како су истакли, ласцивни делови су "одраз љубоморне и замрачене свести приповедача који говоре о себи, а не о главном јунаку".

"Намера (и један од прописаних исхода) је да се код ученика развије критичко мишљење, расуђивање, закључивање. Како је један од главних приступа поређење различитих књижевних епоха, роман 'Доротеј' изабран је стога што је, иако мешаног жанра, означен и као историјски роман смештен у време владавине краља Милутина. Сличан поступак ученици ће имати прилике да примене и у 'укрштању' делова из Новог Завета и Пекићевог 'Времена чуда'", пише у одговору Завода.