Америчка агенција оптужује: Београд у дослуху с Москвом против антипутиновских активиста
Власти у Београду се обрачунавају са руским "антиратним" активистима који живе у Србији, тврди америчка агенција Асошиејтед прес, која покушавајући да докаже своју тврдњу говори и о наводном случају педесетчетворогодишње Рускиње Елене Копосове, која са својом породицом већ неколико година живи у околини Београда.
Наводно, Копосова се АП-у пожалила да је пре две године потписала отворено писмо којим се осуђује "руска инвазија на Украјину", те да јој је сада напрасно ускраћено гостопримство у Србији. Наводно, она је проглашена "претњом по националну безбедност".
Штавише АП тврди да су многи "продемократски активисти" из Русије постали "мета српских власти", које им наводно "укидају боравишне дозволе уз образложење да представљају безбедносну претњу".
Активисти које Србија наводно прогони, нису пропустили да се пожале да им сметају блиске везе између "српског све више аутократског председника Александра Вучића и руског председника Владимира Путина", које постоје и поред чињенице да је Србија кандидат за чланство у ЕУ.
АП наводи и да је Вучић одбио да се прикључи санкцијама против Русије, свог традиционалног словенског савезника, као и да дозвољава "московским пропагандним медијима, попут РТ-ја и Спутњика, да шире своје наративе на Балкану".
"Власти у Београду и власти у Москви су политички веома блиске", рекао је истраживач у Београдском центру за безбедносну политику Предраг Петровић за АП.
Он је додао и да "људи који критикују Путина представљају велику претњу за режим у Москви", као и да их "власти у Београду због тога таргетирају". Никакве доказе, упркос томе што је истраживач у Центру за безбедносну политику, саговорник АП-а није дао за своје тврдње.
Америчка агенција подсећа да је у Србију током последње две године дошао велики број Руса, пре свега зато што им нису потребне визе за улазак у земљу. Наводе и како многи од њих Србију виде као успутну станицу на путу ка некој од држава Европске уније.
АП је разговарао и са руским активистом Петром Никитином, за кога кажу да му је прошле године године привремено укинута боравишна дозвола, због чега је провео два дана на београдском аеродрому иако је пре тога живео у Србији седам година.
"Немам сумњи да је то учињено по наредби из Русије, или преко амбасаде или директно из Москве", устврдио је он за АП. Никитину је на крају дозвољено да уђе у Србију, али се против њега и даље води поступак.
Никитин је у Београду организовао протесте против сукоба у Украјини, као и скупове на којима је тражено ослобађање Алексеја Наваљног, који је 16. фебруара преминуо у затвору у Русији.
Он тврди да се у Србији спроводе мере које за циљ имају "застрашивање антиратних активиста", као и да они "не протестују против било кога у Србији".
"Ми смо забринути за нашу државу и нама суседну државу, која тренутно пати због наше државе", рекао је он.
АП наводи да Србија и Русија негују блиске односе, као и да Москва "подржава напоре Србије да "поврати" Косово, које је 2008. једнострано прогласило независност уз помоћ западних земаља.
Та агенција пише и да две земље блиско сарађују и у обавештајном сектору, подсећајући да је доскорашњи директор БИА Александар Вулин недавно довио орден Руске Федерације.