Н1: Коначни извештај посматрачке мисије ОЕБС-а, крађе избора у Србији није било?

У извештају ОДИХР-а, који би званично требало да буде објављен сутра а чије делове је пренео Н1, није наведено да је било крађе на изборима у Србији одржаним 17. децембра 2023. године. 

У делу извештаја ОДИХР у који је Н1 имао увид истиче се да је "неопходно покренути законодавне промене" пре следећих избора кроз "инклузивни консултативни процес изграђен на широком политичком консензусу".

"Ако се реконституише, међуагенцијска радна група за координацију и праћење спровођења препорука за унапређење изборног процеса треба да делује уз пуну транспарентност, уз укључивање релевантних актера, као што је цивилно друштво", наводи се у извештају.

Додаје се да као што је претходно препоручено, треба обезбедити доследну примену процедура на дан избора и побољшати професионалне капацитете изборне администрације, стандардизована обавезна обука би се могла размотрити за све чланове локалне изборне комисије и бирачких одбора, потенцијалне чланове, укључујући проширени састав ових тела.

"Ради ефикаснијег остваривања бирачког права Републичка изборна комисија треба да развије и имплементира благовремен, свеобухватан и циљани програм едукације бирача, укључујући права бирача, спречавање групног гласања и важност тајности гласања. Детаљне информације о гласачима и едукативни материјали би требало да буду доступни у различито доступним форматима", указује ОДИХР у препорукама у извештају.

Такође, наводи се да би требало "узети у обзир забринутост у вези са тачношћу бирачких спискова и радити на повећању поверења јавности", као и да треба размотрити законе, прописе и праксе како би се омогућио приступ подацима о регистрацији бирача и олакшало спровођење смислене ревизије Јединственог бирачког списка, учешћем релевантних чинилаца, укључујући политичке партије и цивилно друштво, у складу са стандардима заштите података.

Наводи се и да је "целокупна кампања, у којој је доминирао актуелни председник, била је окарактерисана оштријом поларизацијом, агресивном реториком, личном дискредитацијом, вербалним злостављањем и запаљивом реториком".

Слобода изражавања и окупљања углавном су поштоване у кампањи и на изборима, а бирачима је дат избор између истинских политичких алтернатива.

Ипак, "случајеви притиска на запослене у јавном сектору, злоупотреба јавних ресурса и шеме за подстицање бирача изазвали су забринутост на могућност гласача да направе избор без непотребног притиска", наводи се у извештају.

Ове праксе, поред неких изазова које је опозиција имала да приступи јавним местима, "нагнуо је терен на једну страну" и "замаглио линију између државе и странке", што је у супротности са међународним стандардима и ставом 5.4 ОЕБС-а из Копенхагена из 1990. године, додаје се у извештају.

У извештају пише и да је "различитост перспектива у медијима смањена све јачом поларизацијом и снажним утицајем владе на већину медија", као и да је "ОДИХР ЕОМ примила бројне извештаје о томе да су критичким новинари били изложени вербалним увредама и нападима државних функционера и провладиних медија, аутоцензури; многи саговорници ОДИХР ЕОМ су приметили културу некажњавања таквих радњи".

Упркос законодавним изменама којима се продужава забрана функционерске кампање уочи избора, није било реакција на "опширну и неприкладну предност коју су јавни званичници, а који нису кандидати, користили да промовишу владине пројекте".

Сви гледани национални канали су пратили активности кампање у складу са законом, али позитивно представљање председника и владајуће партије доминирали су програмима већине емитера и додатно су продубиле неједнаке услове, додаје се у извештају.

За крај, у извештају пише и да је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) задржало "изразито пасиван приступ регулисању понашања медија током кампање".