Србија и Балкан
Две деценије од најразорнијег пожара у српском манастиру: Када ће Хиландар засијати старим сјајем
Свако ко буде дошао следеће године у Хиландар неће моћи да види да је манастир горео у стравичном пожару, поручује за РТ Балкан директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић
У Хиландару је пре две деценије, у ноћи између 3. и 4. марта, дошло до најразорнијег пожара у историји ове српске светиње који је уништио и значајно оштетио 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине. Ипак, крајем ове године засијаће највећа српска светиња старим сјајем, каже за РТ Балкан директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић.
"Свако ко буде дошао следеће године у Хиландар неће моћи да види да је манастир горео у стравичном пожару. То је уједно и похвала обнови коју спроводимо сами уз поштовање квалитета радова и рационалне финансијске структуре. Остаће утисак да је задржан стари изглед светиње", додаје наш саговорник.
Према његовим речима, да би Хиландар опстао после пожара, и сачувао позиција коју има на Светој Гори, једино је било могуће да сам манастир управља обновом. У то име Задужбина Хиландара је изабрана као организациони центар који је окупио и ангажовао стручњаке, сараднике и извршиоце радова. Додаје да постоји столарска радионица која припада манастиру и све радове изводе грађевински радници који су запослени у Задужбини.
Ранђић објашњава да су већ месец дана радници ангажовани и да ће груби радови бити готови до краја ове године, а у 2025. очекује се да ће остати један део радова на унутрашњем уређењу Игуменарије, последњег објекта који је предмет обнове, а први који је горео 2004.
Према његовим речима обнова овог дела грађевине је веома битна јер су управо пропусти у изградњи Игуменарије, односно западног бедемског зида, довели до тога да се пожар 2004. године рашири.
"Пројекат на обнови Игуменарије је сложенији процес. Реч је о објекту из 1198. године на којем смо имали веома озбиљне радове јер су подруми били затрпани услед ранијих пожара. Западни бедемски зид није уопште горео јер је од камена, али будући да је зид истовремено фасада за ту трпезарију, а због пропуста у изградњи почео је да се помера у темељима и ствара пукотине кроз које је пожар успео да се прошири", објашњава наш саговорник.
Ранђић додаје да се сада испод зида постављају челични шипови које ће досезати до чврсте стенске масе на око 20 метара дубине, а све се то ради како не би дошло до новог пожара и да издржи јак земљотрес. Према његовим речима ово је једини део посла који не раде мајстори запослени у Задужбини, већ ће бити ангажована грчка фирма, а износ радова износи око 100.000 евра.
Србија највећи обновитељ
На питање шта је био највећи изазов у процесу обнове манастира, Ранђић је рекао да је највећи изазов био да се не прекину радови, упркос свим догађајима који су се одиграли од 2004. до данас.
"Упркос светској економској кризи, ковид кризи и бројним другим проблемима, радови нису прекинути ни на један дан, осим онога што су биле редовне и нужне паузе. Изузев у време короне, када смо морали у првом тренутку да евакуишемо раднике, међутим и тада смо успели врло брзо, свега два месеца касније, да повратимо исти режим и темпо радова", навео је Ранђић.
Говорећи о највећим приложницима обнови светиње, наш саговорник истиче да су то држава Србија и српски народ.
"Република Србија је обновила манастир Хиландар, и то треба истаћи. То је стратешки интерес државе Србије, и на крају усвајањем Закона о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар 2021. године, држава је прихватила обнову као националну потребу. Од тада, помоћ се усталила, иако је увек била присутна, али је имала успоне и падове", тврди директор Задужбине.
Он је цитирао ондашњег престолонаследника британске круне Чарлсa Трећег, сада краља, који је у писму упућено Хиландару након пожара, рекао да "сваки човек који се саосећа са лепим не може да не буде погођен страдањем Хиландара". Према Ранђићу, ове речи су уједно и мерило страдања и међународног значаја обнове српског наслеђа манастира Хиландар.
Наш саговорник демантује гласине да је принц Чарлс Трећи донирао српској светињи милион евра, али је потврдио да је принц Чарлс лично учествовао и организовао три добротворна скупа у Великој Британији, не истичући колико је износио његов засебни прилог. Такође, садашњи краљ је приликом посете Србији 2016. године тражио да се састане са српским патријархом и директором Задужбине Хиландар како би се информисао о обнови највеће српске светиње.
Љубав Русије према Светој Гори
Говорећи о међународној помоћи у обнови Хиландара, наш саговорник истиче да је српска светиња одувек уживала подршку Русије, и да постоје озбиљна удружења попут "Пожртвовање за Свету Гору", одакле стиже значајна материјална помоћ.
"Русија много воли Свету Гору", истиче Ранђић.
Када је реч о помоћи Грчке, наш саговорник каже да је држава помогла колико је могла, уз напомену да је то главни задатак српске државе, јер, како каже, тиме се "легитимишемо пред светом шта смо урадили за нешто највредније што имамо".
Пре тачно две деценије, у пламену је нестало више од половине зграда српске царске лавре.
Пожар великих размера је уништио и оштетио скоро половину манастирских здања.
Почео је нешто након један сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија.
Убрзо се пожар, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.
Одмах након тога је покренут велики број активности на обнови манастира, уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом.
Удовичина лепта
Говорећи о приложницима Хиландара, наш саговорник истиче потресна писма која су стигла на адресу Задужбине, и која су га највише подсетила на причу о две удовичине лепте.
"Те 2004. стиже нам писмо и то не једно, било је таквих сигурно четири, пет, у коме нас ђаци неколико основних школа обавештавају да су уплатили средства за обнову Хиландара од свог ђачког динара. И сад после толико година ми се плаче кад се сетим тих писма, и колико је то у ствари велика ствар, јер то су сада млади људи од двадесетак година, а њихови скромни прилози велики за њих као људе", присећа се Ранђић.
Наш саговорник је подели са нама речи игумана манастира Григоријат, на Светој Гори, који је рекао, пред окупљеним ходочаницима, да је Бог дао у овом искушењу и велику благодат да будемо нови ктитори Хиландара.
"Запамтите да је велика улога ктитора, покровитеља и заштитника светиње, и те речи ме већ 20 година држе на овом месту", поручује наш саговорник.
