Србија и Балкан
Од ЈК до Топалка: Како је "пристојна" друга Србија заволела народњаке?
Искристалисао се "нови лидер опозиције" а то је ни мање ни више него певач Милан Топаловић Топалко, који је, од како му је председник Србије улетео у "термин" за наступ постао жестоки критичар режима
Након година проведених на "шоубизнис" и "трач" страницама српских медија, певач Милан Топаловић Топалко после само неколико Инстаграм сторија – уселио се у политичке рубрике – а опозициони медији, судећи по броју текстова које о њему објављују, одлучили су да он ту и остане.
Све је почело када је председник Србије Александар Вучић "угасио рефлекторе" популарном фолкеру, и то тако што је због његовог обраћања прекинута емисија "Шареница" у којој је Топалко требало да наступи, и то, како каже, "једном у години".
Изнервирани музичар који је због снимања програма потегао и на пут до Куршумлије, пожалио се на сторију на муке које су га снашле и поручио Вучићу "да отвори свој канал, па ко воли нек га гледа, и тако спасе остале које својом појавом малтретира".
Вучић Топалков савет послушао није, јер након тога имао још неколико обраћања. Речи фолкера, међутим, добро чули медији "Јунајтед групе", који су почели да са певачем објављују ексклузивне интервјуе, све док глас о томе да се случајном хемијском реакцијом искристалисао "нови вођа српске опозиције" није стигао и до самог председника.
"Ако већ не можете да ставите Ђиласа, ставите Михаела Рота, Шидера, Шенаха – то вам је листа за Београд, а можете да додате кога хоћете, и Бодирогу и Топалка. Све ћемо да вас победимо", поручио је Вучић са седнице главног одбора СНС-а и покренуо нову лавину интервјуа са певачем који је упорно причао да се таквом одјеку својих речи није надао јер је он "обичан грађанин" који је само незадовољан односом медија. Који је, притом, својевремено подржавао и напредњаке.
Прозападни медији, намирисали су међутим, у њему свежу крв – то је човек из народа, расположен да отвори душу и каже све што га мучи, оштар је на критици, звучи искрено, а још је довољно познат и популаран, да његова опозициона реч далеко одјекне.
Грађанистичкој, "пристојној" Србији, то је сасвим довољно да опрости Топалку његову "грешну" турбо фолк прошлост.
Уместо да протестују уз песме Ђорђа Балашевића кога проглашавају "симболом отпора балканској провинцијализацији" – можда ће, већ наредних дана Србија против насиља марширати градом уз мелодије новопеченог политичког аналитичара, уз то човека из провинције – Нововарошанина Топалка.
Јер и то се дешава – те "селендре по Србији" како је бивши Ђиласов кандидат за градоначелника Владета Јанковић својевремено описивао места у унутрашњости земље – знају некад да изнедре нешто што би београдска елита из круга двојке знала добро да монетизује.
Исто тако фолк сцена није позната баш као инкубатор противника режима по мери Запада, али деси се, понеки пут, да и из овог миљеа изађе неки револуционар коме се може прогледати кроз прсте.
То се својевремено десило са Јеленом Карлеушом која је пре непуних десетак година била муза прозападне опозиције и чест гост америчке амбасаде.
"Господине Вучићу, срам вас било", писала је певачица тих дана отворено писмо, а у емисији "Ћирилица" наступила као Вучићева најжешћа критичарка, жешћа и од Јелене Милић из Центра за евроатрантске студије.
Страствена веза "диве" и српске опозиције брзо је, међутим, планула, али брзо и пукла – Карлеуша је обрнула ћурак и прешла на страну власти. Што је, иначе, урадила и Милићка, која је сада амбасадор у Загребу.
У медијима "Јунајтед групе" Карлеушу од тад зову "Великим ботом" и "пи-аром" СНС-а док певачица, уместо критикама режима, узвраћа тужбама. А и даље "стоји постојано" уз напредњачку власт.
Прошле године је прозападна опозиција све своје наде положила у Секу Алексић.
"Сека Алексић је у последњих пар недеља стекла хиљаде нових фанова, али и симпатије и поштовање оних који се гнушају турбо фолка", извештавао је прошле године "Данас" у тексту под насловом "У свету Карлеуша и Цеца, будите Сека".
Она је "стереотипе који прате естрадне певачице", разбила подржавајући протесте Србије против насиља. Јесте да је Алексићева један од изданака "Пинка" и "Гранда" (иначе у власништву Јунајтед групе) и читаве "субкултуре кича и шунда" против које је прозападна опозиција окупљена око ових протеста између осталог и негодовала – али неколико твитова против режима, било је довољно да "опере" њену биографију и представи је као борца за слободу.
У свету "Цеца и Карлеуша", "Сека" је тих дана постала и некадашња "Звезда Гранда" Славица Ћуктераш, али и њена колегиница, трансродна Алина Јухарт.
У подели државе на, како другосрбијанци кажу "крезубу Србију" која слуша фолк и гласа за Вучића, и "грађанску елиту" која наравно подржава Србију против насиља и слуша ЕКВ – највише, међутим, има музичара који се и не труде да "разбију стереотипе" које је неко око њих исплео. Они су поносни напредњаци, а опозиционе борбе углавном препуштају колегама из других жанрова.
У тој групи су Цеца Ражнатовић, Аца Лукас, Вики Миљковић, или на пример Нада Обрић, којој је каже, неостварена жеља да пева Вучићу као што је својевремено наступала и пред Титом. У чијем је тиму не крије ни Зорица Брунцлик која је чак од Вучића добила и одликовање за изузетне заслуге.
Зато је можда Топалко толико и шокирао својом објавом – за прозападну опозицију он је био предодређен да буде у СНС тиму. Народњак је обично једнако напредњак.
Осим што у овом случају није. Зато су сви прозападни медији пружили Топалку микрофоне и хорски запевали ону његову чувену "О свему ми причај ти". Јер, док год критикује режим, код њих је добродошао.
