Русија трага за четири "држављана" такозваног Косова, од којих су најмање тројица полицајци, преноси Радио Слободна Европа, додајући да се они сумњиче за умешаност у "хапшење и злостављање" Михаила Красношченкова 2019.
Красношченков, који има руско држављанство, тада је био запослен у Мисији Уједињених нација на Косову (УНМИК), као вођа њиховог тима у Зубином Потоку.
Русија, која не признаје илегално проглашену државност јужне српске покрајине, за њима је потерницу издала као за држављанима Србије.
Припадници полиције "Косова" осумњичени су за кривична дела "незаконито хапшење" и "отмица", за која је у тој земљи прети казна до 12 година затвора. Захтев за њихово хапшење упућен је и Међународној полицијској агенцији Интерпол.
Ко су полицајци за којима се трага
Приштински медији почетком месеца су известили да су међу полицајцима за којима је Русија расписала потерницу двојица припадника тамошњих елитних јединица: Бесарт Ахмети и Аљбан Јетулаху.
Радио Слободна Европа додаје да је имао увид у листу међународно тражених лица коју је сачинило Министарство унутрашњих послова Русије, а на којој се налази и име Фарука Гашија, који је према њиховим сазнањима такође полицајац.
На списку је још један држављанин Косова Б.Х. – чије је пуно име, како се наводи, познато редакцији РСЕ, али за кога се не зна да ли је полицајац, ни да ли постоји званичан захтев Интерполу за његово хапшење.
Шта се десило Красношченкову?
"На путу од Зубиног Потока до Митровице, аутомобил којим је управљао Красношченков напали су људи, међу којима је био и Ахмети, иако је Красношченков показао свој идентификациони документ. Они су насилно извели Красношченкова из аутомобила, претукли га, везали и одвели у зграду у Митровици, где су га против његове воље држали до 14:00 часова, када је УНМИК протестовао због киднаповања свог службеника", наводи се у извештају Интерпола о Ахметијом случају.
Красношченкова је, "косовска полиција" наводно "ухапсила" у оквиру акције против шверца и организованог криминала на северу Космета, где живи већинско српско становништво. Под овим оправдањем, иначе су, у последње време хапшени и бројни Срби.
Красношченков је након отмице пуштен, јер је као припадник УНМИК-а имао дипломатски имунитет, али су га приштинске власти прогласиле непожељеном особом и протерале.
"Одлука је донета због деловања руског држављанина против уставног поретка Косова, универзалних вредности, мира и стабилности", рекао је тада премијер привремених приштинских институција Рамуш Харадинај.
Красношченков, кога су припадници приштинске полиције током отмице малтретирали, касније је био на лечењу у Београду.
Радио Слободна Европа елегантно избегава да помене да су тог дана, у Зубином потоку приштински специјалци спроводили чист терор: рањено је четворо људи, петорица ухапшена, а они су тукли, ломили аутомобиле, секли гуме, уништавали домове Срба током "претреса"...
Бобан Јанићијевић (1976) примљен је у КБЦ Косовска Митровица са отвореним повредама леве потколенице, а Раденко Миловановић (1979), са затвореним повредама десне потколенице. Руски држављанин Михаил Красношченко (1956), радник УНМИК администрације који је на Космету у то време био 20-так година задобио је тада тешке повреде главе и лица, док је Развигор Цветић (1953), глувонема особа, задобио исте повреде тако што је, како је тада навео др Златан Елек, шутиран чизмама у пределу носа и десне орбиталне регије као и леђа, док су га припадници РОСУ ударали и кундаком.
Током акције, у неколико српских општина ухапшено је укупно 28 особа од којих 23 Срба, полицајаца и цивила, а све под оптужбама за наводно учешће у организованим криминалним групама, злоупотребу службеног положаја, подмићивање и кријумчарење робе.