Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Може ли тзв. Косово да постане чланица НАТО-а?
Иако приштински званичници често понављају како желе да постану чланица НАТО-а, чињеница је да "Косово" већ годинама не напредује у својим напорима се придружи Алијанси
Питање потенцијалног чланства "Косова" у НАТО-у нашло се у центру пажње након изјава неколицине актуелних и бивших западних и приштинских званичника.
Министарка спољних послова и дијаспоре у привременим приштинским институцијама Доника Гервала данас је посетила централу НАТО-а у Бриселу, где се састала са високим руководиоцима цивилних и војних структура, као и са амбасадорима земаља чланица.
"У оквиру данашњих састанака биће пренета порука наше земље као важног фактора који доприноси миру и безбедности у региону и шире. Доника Гервала ће тражити продубљивање сарадње и убрзање процеса евроатлантских интеграција до пуноправног чланства Косова у НАТО-у", навели су из тзв. министарства.
Уље на ватру долио је и некадашњи портпарол НАТО-а Џејми Шеј, који је за РТК рекао да су врата Алијансе за "Косово" отворена.
Он је додао да процес приступања тече споро, али да би питање признавања Приштине од стране сваког савезника требало брзо да се реши, па ће, како каже, онда ствари ићи много боље.
Упитан да ли се Косово може надати скором чланству у НАТО-у, Шеј је рекао да је то могуће.
"Мислим да можемо бити оптимисти иако очигледно процес често може изгледати споро. Кључ је имати јасан осећај правца и држати га се, прогресивно градећи подршку међу савезницима у НАТО-у. Као што показују примери Украјине и Грузије, НАТО не може на неодређено време да затвара своја врата европским демократијама које деле његове вредности и које су спремне да допринесу колективној одбрани. Морамо брзо да решимо питање признања Косова од стране свих савезника. Тада ће ствари ићи много брже", рекао је Шеј.
Да "Косово" жели да постане чланица НАТО-а није тајна, о томе су говорили представници мање више свих владајућих структура од једностраног проглашења независности пре 16. година.
Тадашњи приштински премијер Хашим Тачи, још 2012. године, изјавио је да "Косово" жели да постане чланица Партнерства за мир, програма НАТО-а који важи за својеврсну припремну за чланства, али Приштина од тада није направила значајнији напредак и није постала чланица Партнерства.
Може ли "Косово" у НАТО?
Главну препреку чланству "Косова" у НАТО-у представља чињеница да четири државе чланице тог блока – Шпанија, Румунија, Грчка и Словачка – не признају једнострано проглашену независност јужне српске покрајине. То је спречило не само формални напредак Пришине ка чланству, већ и развијање дубљих односа две стране.
Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић за РТ Балкан каже да "Косово" не може бити чланица НАТО-а.
"Колико ја разумем међународно право, и Основачки акт НАТО пакта из 1949. године, Косово као део Србије под мандатом Уједињених нација и Савета безбедности УН не може бити члан ниједне организације без сагласности СБ УН. Оно није субјекат међународних односа, а још мање међународног јавног права", наводи он.
Јовановић сматра да би потенцијално чланство Приштине у НАТО-у само додатно продубило хаос и нестабилност на Балкану, а додаје и да сумња да би државе које нису признале независност КиМ прихватиле да оно постане чланица Алијансе.
"Не верујем да су земље чланице НАТО-а које не признају Косово као самосталну државу толико лицемерне и кратковиде да би пристале на то чланство. Не верујем да једна Шпанија која се бори са сепаратизмом на својој територији није свесна тежине таквог једног чина", наглашава он.
Генерал у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач сматра да су недавне изјаве део синхронизованог процеса који за циљ има припрему јавности за даље кораке не Приштине, већ Вашингтона.
"То је наравно и скопчано са овим тзв. преговорима између Београда и Приштине, са другим Бриселским споразумом, анексом из Охрида, како би се нормализовали односи између Републике Србије и, како они кажу, Републике Косова. А споразум служи да би КиМ након њега могла да постане чланица НАТО пакта", сматра Ковач.
Од Србије се, у складу са Чланом 4. тзв. другог Бриселског споразума и анекса из Охрида, очекује да се "не противи чланству Косова у међународним организацијама".
Ипак, правоснажност споразума и анекса из Брисела и Охрида више пута је доведена у питање, пре свега зато што их стране нису потписале, већ (наводно) усмено прихватиле.
Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је непосредно након састанка у Охриду 18. марта 2023. изјавио да "Европска унија поздравља (то) што су се стране договориле о имплементацији Споразума, који је предвиђен да постане интегрални и обавезујући део европских путева једне и друге стране", без прецизирања шта то тачно значи.
Председник Србије Александар Вучић је, током обраћања дан касније, рекао да ће Србија имплементирати Споразум "до наших црвених линија" и да се Београд противи чланству "Косова" у УН.
