У Скупштини Србије за сутра су заказане консултације посланичких група о избору потпредседника парламента, чланова радних тела и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама, док је наставак седнице на којој треба да се изабере председник и заврши конституисање заказан за понедељак, 18. март.
Посланички мандати су потврђени још 6. фебруара, а у наставку конститутивне седнице посланици ће расправљати о преосталим тачкама – избор председника Народне скупштине, избор потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова радних тела Народне скупштине, избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.
Наставак конститутивне седнице био је прво заказан за 11. март, и на њој је требало да се расправља само о избору председника скупштине, међутим, на састанку странака које имају већину, како је пренео председник Србије Александар Вучић, одлучено је да се она одложи за седам дана да би се припремио и избор потпредседника.
Председништво Српске напредне странке је раније за председника Народне скупштине предложило Ану Брнабић, која је седам година била председница Владе Србије.
После објављивања кандидатуре Брнабићева је рекла да ће нова функција за њу бити велики изазов и да мора много да учи, а истакла је и да ће на месту председника Скупштине, за које је предложена, колико год буде могла бити отворена за дијалог и да ће молити да се смање тензије у парламенту.
Поручила је да ће се свом снагом трудити да у рад Скупштине Србије уведе још више јавности, кроз јавна слушања, дебате, различите догађаје и да ће радити на јачању наше парламентарне дипломатије.
Када је реч о процедури везаној за избор председника, Пословник предвиђа да предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика.
Пре приступања избору председника парламента, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно, а за председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.
Број потпредседника Народне скупштине се утврђује на предлог председника парламента, а према Пословнику, најмање 30 народних посланика може да предложи једног или више кандидата за потпредседника Народне скупштине, али највише до одлуком утврђеног броја потпредседника.
Предлог кандидата за потпредседника Народне скупштине подноси се председнику Народне скупштине, у писаном облику, а председник Народне скупштине доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата.
Представник предлагача има право да образложи предлог кандидата о чему се отвара претрес, да би након претреса председник Народне скупштине утврдио листу кандидата за потпредседнике.
Као и код избора председника, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно.
За потпредседника Народне скупштине изабран је кандидат за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.
Пословник предвиђа и да се на предлог председника Народне скупштине именује генерални секретар.
Наставак седнице за следећи понедељак заказао је најстарији посланик Стојан Раденовић, а како је раније рекао, расправа о председнику Скупштине Србије би могла да потраје два-три дана.
Раденовић ће председавати седницом до избора председника Народне скупштине, у чему му помажу по један најмлађи посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата: Александар Ђукић испред листе "Србија не сме да стане", Анастасија Баковић испред листе "Србија против насиља", Марко Милошевић испред листе "Ивица Дачић – премијер Србије" и Славица Шкрбић из коалиције НАДА.
Конститутивна седница Скупштине Србије почела је 6. фебруара, када су потврђени мандати 250 посланика и тиме конституисан нови сазив парламента.
После потврђивања мандата посланици су положили заклетву, а посланици дела опозиције заклетву су положили у холу.
Уочи наставка конститутивне седнице, у Скупштини Србије формирано је 16 посланичких група.