Курти о споразуму Београда и Приштине: Имамо рок до пролећа да се међусобно признамо

Споразум Београда и Приштине, који подсећа на онај две Немачке након Другог светског рата, требало би да омогући интеграцију тзв. Косова у међународне институције, укључујући и Уједињене нације, оценио је у интервјуу за црногорску Градску РТВ премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.

Преговори са Србијом око нормализације односа између Приштине и Београда, како истиче, заснивају се на понуди Европске уније, коју је подржао и Берлин и Париз.

"Од 9. септембра ове године, ми имамо један модел на који ћемо се ослањати током наших будућих преговора, који морају да почну одмах. Заправо, ту се каже да би за неколико дана, па отприлике до следећег пролећа, требало да имамо споразум о потпуној нормализацији односа", рекао је Курти.

У међувремену, договорили смо се да "Косово" не наставља са казнама за аутомобиле који имају илегалне таблице КМ и друге из времена владавине Милошевића. Србија неће више издавати такве таблице и ми им дајемо могућност, простор од неколико месеци, као мере за међусобно поверење, да бисмо постигли овај договор који је веома важан, не само за "Косово" и Србију, него и за цео наш регион, додао је он.

Курти је навео да је након проглашења независности "Косово" постало нормална држава, "али да Србија то није", и да је то ствар, како каже, српског народа, преноси портал ЦДМ.

"Ни наши односи нису нормални. Нормализација односа значи да на крају имамо један споразум, договор који је међународно правно обавезујући и у којем, као фокус, имамо међусобно признање. Знате да 'Косово' не признаје Србију, Србија не признаје 'Косово', и сада имамо рок да се то међусобно признавање спроведе негде до пролећа следеће године. То је договор који је постигнут и који је Србија прихватила", тврди је Курти.

Србија је, додаје, прихватила и да се отворе преговори који ће бити базирани на тој понуди из Брисела, а који су подржани од стране Француске, Немачке и САД. План је, како каже, да се идуће или оне наредне недеље организује састанак у Бриселу, где ће се почети са преговорима о нормализацији односа.

"Од 33 споразума који су у постигли 'Косово' и Србија у Бриселу, две трећине тих споразума Србија није извршила, није имплементирала. Имамо горко искуство са Србијом у смислу да су потписати и имплементирати споразум две потпуно различите ствари. Радићу на томе да потписивање споразума и његова имплементација дођу у исти контекст", наглашава Курти.

Сматра да то неће бити лако, али и да није немогуће. "Сада имамо Брисел, Париз, Берлин и Вашингтон као гаранцију. Зато ову декларацију видимо као позитиван прогресиван корак, у правом смеру", рекао је он.

Курти наводи да у споразуму о нормализацији односа Београда и Приштине има елемената који су преузети од модела две Немачке, који је омогућио њихово чланство у међународним организацијама.

"Али, узимајући у обзир ситуацију са Кином и Русијом, које нису демократске земље и које су у великој напетости са демократским Западом и имају право вета, није баш рационално очекивати да ће они за пар месеци променити мишљење", сматра Курти.

Уз споразуме, наводи, потребно је и суочавање са прошлошћу.

"Дакле, Вили Брант није започео Остполитику раних 1970их договором и преговорима, већ одласком у Варшаву. Мислим да је у Србији веома важно да дође до таквог суочавања са прошлошћу. Ово је добро за нашу садашњост, али и за будуће генерације“, рекао је Курти.

Према његовим речима Србија жели да ови преговори трају пар година, док се светске прилике не промене.

“Убеђен сам да би Србија желела да ови преговори трају пар година, док се светске прилике не промене, и то не мислим само у САД већ и у Европи. Ту се ради о екстемној десничарској тачки гледишта на живот и свет, и ја мислим да ту, у Србији, главну улогу нема председник Александар Вучић, већ Српска православна црква која је тесно повезана са Москвом, Београдски универзитет и медији који су више повезани са СПЦ и Русијом него са политичком влашћу. Мислим да они контролишу дискурс Србије”, каже он.