Србија и Балкан
Како је јачање српских снага насекирало НВО са Космета и партнере са Запада?
Запошљавање 5.000 нових специјалаца у Косовском центру за безбедносне студије виде као разлог за озбиљну забринутост
Специјалне јединице Србије попут 63. падобранске или 72. специјалне бригаде појачаће још 5.000 младих људи, а због тога се ових дана насекирао такозвани Косовски центар за безбедносне студије, који је данас објавио извештај под насловом "Шта је српски 'Пројекат 5000' и зашто бисмо били забринути?".
"Иницијатива да се број специјалних снага значајно повећа са 1.500 на 5.000 сигнализира јасну намеру да се ојачају офанзивне способности и специјалне операције. Овај потез указује на фокус на флексибилне снаге за брзо реаговање способне да изведу широк спектар војних операција, наглашавајући помак ка динамичнијим и свестранијим војним способностима", наводи се у извештају џентра.
Организација тако брине да ће "амбициозно повећање" српских снага променити "војну равнотежу и повећати ризик од регионалних тензија". С друге стране, такозване косовске снаге безбедности, које не смеју да постоје по међународним јавно-правним нормама и по Резолуцији 1244, без сопствене производње, у овом контексту се и не помињу.
"Самопроглашену војну неутралност Србије све је теже помирити са њеним недавним стратешким потезима, укључујући могуће враћање регрутације, значајна улагања у напредно наоружање и велику надоградњу њених оружаних снага. Циљ српских специјалних снага је повећање војних капацитета. Овај развој догађаја даје слику земље која активно јача своју војну снагу и оперативну спремност, што је у оштрој супротности са принципима војне неутралности. Разлика између званичних изјава Србије о неутралности и њеног опипљивог војног напретка сугерише неслагање између наведене политике и стварне војне стратегије", наводи се у извештају.
О српској војној неутралности, иначе се брине Центар међу чијим су финансијерима и амбасаде Британије и Италије у Приштини, министарство спољних послова Холандије, Шведска агенција за међународни развој и сарадњу СИДА, као и незаобилазни НЕД и УСАИД, чије се деловање деценијама већ повезује са ЦИА.
Јасно је, дакле, зашто и овај Центар брине да би "војна експанзија и напори Србије да се модернизује" могли имати "дубоке импликације по регионалну безбедност".
Јер донатори су им исте оне организације које у Србији кроз различите центре финансирају пројекте "одробљавања државе". Плод једног од таквих пројеката које је у Србији финансирао НЕД јесте, рецимо, и брошура названа "Они су топили тенкове, ми стварамо најјачу силу у региону - Милитаристички наративи у функцији одробљавања државе", Београдског центра за безбедносну политику.
Тема ове публикације, такође је наоружавање Србије, али је наратив прилагођен српским читаоцима – власт, наиме, њима манипулише милитаристичким наративима, не би ли заробила државу.
У сваком случају, закључак свих организација чији су финансијери на Западу, или који послују под окриљем власти самопроглашене државе, јесте то да је јачање српске војне силе - једноставно погрешно и опасано.
"Овај развој догађаја могао би да допринесе безбедносној дилеми на Западном Балкану, где се суседне земље могу осећати принуђеним да ојачају своје војне капацитете као одговор, што би потенцијално довело до трке у наоружању и пораста напетости. Трка у наоружању између Србије и Хрватске – за многе – већ се дешава", наводи се у извештају Косовског центра за безбедносне студије, који, иначе, преноси "Коха".
Како се наводи у извештају, јачање војних способности Србије, посебно у контексту њеног односа са "Косовом" и ширих регионалних изазова, одражава одлучнију безбедносну политику државе.
"Ова политика је под утицајем стратешког партнерства Србије, посебно са Русијом и Кином, и има импликације на напоре евроатлантске интеграције и стратешке интересе НАТО-а на Балкану", наводи се.
У анализи се, зато, преноси "Коха", подвлачи хитна потреба за дијалогом и сарадњом између држава Западног Балкана, НАТО-а и других заинтересованих страна како би се смањио потенцијал за ескалацију сукоба.
Дају се ту неки савети и властима такозваног Косова. Предлаже им се да улажу више у обавештајне институције и да развију нове способности за прикупљање обавештајних података како би обезбедила рано упозоравање.
У препорукама се даље наводи да би Косовска обавештајна агенција и косовска полиција требало да додају алате и сензоре за праћење ситуације на северу "Косова", док би "гранична" полиција требало да појача присуство и патроле дуж административне линије.
Додаје се и да би позив НАТО-а "Косову" да приступи Партнерству за мир представљао важан корак у свеукупним напорима да се спрече и одбију планови које могу организовати или спонзорисати српске институције безбедности како би се "насиљем променио статус северног Косова".
Једини, који у овом делу Србије, иначе користе насиље, јесу припадници Косовских безбедносних снага и Куртијеви специјалци, који малтретирају житеље већински српских општина.
Такозвано Косово, додаје се у извештају, требало би у блиској сарадњи са међународним партнерима и безбедносним институцијама да размотри "стратешко откривање осетљивих информација јавности" не би ли спречило могуће "планиране нападе и насиље српских паравојних формација".
Поприлично неуобичајен савет "држави" која се настала на основу деловања терористичке ОВК, а чије су безбедносне снаге само наставак те паравојне формације.
