Живадин Јовановић о НАТО агресији: Злочин против мира и човечности
Некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић изјавио је поводом 25 година од почетка оружане агресије на СРЈ, да ће се памтити необуздано насиље, разарање и убијање да би се демонстрирала моћ, али и оправдало постојање и послала поруке шта су и ко су прави циљеви.
Јовановић је подсетио да је агресија окончана 10. јуна 1999. Резолуцијом СБ УН 1244 која за Србију има трајни значај, јер представља најважнији правни ослонац за одбрану суверенитета и територијалног интегритета.
Подсећа да је та агресија је извршена без одобрења Савета безбедности УН, кршењем повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а (1975), Нирнбершких принципа и међународног права уопште.
"Био је то и остаје злочин против мира и човечности. НАТО је уједно изашао изван свог уговорног подручја кршећи и сопствени оснивачки акт, а и више његових чланица су притом прекршиле и сопствене уставе. Немачка на пример", написао је он у ауторском тексту за "Политику".
У том концепту, како наводи, Косову и Метохији је намењена улога базе америчких трупа и одскочне даске.
Он је подсетио и да је током агресије која је трајала 78 дана, погинуло 1.045 војника и полицајаца, бранилаца земље и око 2.500 цивила, укључујући изнемогле жене и децу.
"Још увек није утврђен број људских жртава изазван одложеним последицама оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом, отровна једињења настала бомбардовањем рафинерија, хемијских фабрика и трафостаница, касетне бомбе. Огромна материјална штета нанета је цивилној привреди, инфраструктури, посебно електропривреди, мостовима, болницама, школама, културно-историјским споменицима", казао је Јовановић.
Навео је и да се од тада број чланица НАТО-а повећао са 19 на 32 и да се проширила мрежа америчких и НАТО база, почевши, како каже од "Бондстила", преко Бугарске и Румуније, до Балтика и Финске и да је војни интернационализам постао глобални феномен.
Јовановић је подсетио и да је агресија на СРЈ окончана 10. јуна 1999. Резолуцијом СБ УН 1244, која је у пакету са договором Милошевић-Ахтисари-Чердомирдин од 3. јуна 1999. и Кумановским војнотехничким споразумом од 9. јуна те године.
"Од кључног значаја је за Србију да се у свим овим документима, као и у бројним документима који су им претходили, потврђује да је покрајина КиМ интегрални део СРЈ односно Србије као правне следбенице, док се будући статус дефинише као широка аутономија у оквиру СРЈ, односно Србије", рекао је Јовановић.
Како је нагласио, резолуција не помиње, нити оставља простор за било какав другачији статус КиМ, осим аутономије, или широке аутономије, у оквиру суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, односно Србије.
"За Србију, Резолуција СБ УН 1244 има трајни значај, јер представља најважнији правни ослонац за одбрану суверенитета и територијалног интегритета", закључио је Јовановић и додао да СБ УН не може пренети своја овлашћења у погледу решавања статуса КиМ, која му даје Повеља УН, на другога.