Србија и Балкан
Право за сада само на папиру: Здравствене књижице за домаћице чекају новог министра здравља
Осим домаћица Правилником о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада је предвиђено да право на здравствену заштиту имају све особе које обављају неплаћене послове - брину о деци, болесном члану породице, раде на њиви
Особе које раде неплаћене послове, као што су домаћице, још увек не могу да рачунају на здравствену књижицу, иако је то предвиђено Правилником о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада, који је пре неколико дана ступио на снагу. Из Министарства здравља поручују да је неопходна промена Закона о здравственом осигурању, али да ће то сачекати нову владу и новог министра здравља.
Осим домаћица Правилником је предвиђено да право на здравствену заштиту имају све особе које обављају неплаћене послове - брину о деци, болесном члану породице, раде на њиви...Тај документ ступио је на снагу 16. марта, а донет је као подзаконски акт Закона о родној равноправности.
У Министарству здравља за "Еуроњуз Србија" кажу да су у току ове године планиране измене и допуне Закона о здравственом осигурање, где би и то питање било разматрано. Наводе и да ће то све сачекати нову Владу.
Осим утврђивања још једног основа осигурања по основу неплаћеног кућног рада, како кажу, неопходно је извршити и измене и допуне и других прописа који нису у надлежности Министарства здравља.
"То су прописи којима се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање, као и прописи којима се уређује Централни регистар обавезног социјалног осигурање. Наиме, за сваки основ осигурања утврђено је ко је обвезник уплате доприноса, као и у којој висини, па је неопходно и за овај нови основ то уредити, а то се уређује управо Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање", кажу у Министарству здравља.
За сваки основ осигурања уређено је ко и како подноси пријаву на осигурање и шта је потребно од документације за ту пријаву, а то се уређује прописима о Централном регистру обавезног социјалног осигурање.
Савић: Први корак ка социјалним пензијама
Правилником о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада се утврђује методологија за обрачун неплаћеног кућног рада, као и за обрачун вредности и учешћа неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу (БДП). Није предвиђена никаква накнада, плата за оне који обављају такве послове.
"Вредност неплаћеног кућног рада се обрачунава као производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада и минималне цене рада по часу, исказане у нето износу. Податак о укупном годишњем броју часова неплаћеног кућног рада за Србију обезбеђује произвођач званичне статистике. Цена неплаћеног кућног рада се утврђује као минимална цена рада по часу у складу са законом којим се уређује област рада", наведено је у документу.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић недавно је изјавила да Правилник у овом моменту не значи много, али да АСНС подржава доношење документа, јер је он први корак ка социјалним пензијама за које се тај синдикат залаже.
"Овде нема никакве накнаде. Обрачунаваће се вредност неплаћеног посла, али нема плате. Са друге стране мало ће бити ефекта и што се тиче права на здравствено осигурање оних који раде неплаћене послове. Већина домаћица је здравствено осигурана преко супруга који ради или је пријављена на тржиште рада па по том основу има право на здравствену књижицу. Здравствено осигурање немају само студенти који са 27 година нису завршили факултет и пољопривредници који нису регистровали пољопривредно газдинство", појаснила је Савић.
Истиче да се претходно мора мењати Закон о здравственом осигурању, како би се та категорија корисника здравствене заштите уврстила у Закон.
"Нове осигуранике мора да препозна Закон"
Без обзира што Правилник у овом моменту не даје неке конкретне бенефите за обављање неплаћених послова, Савић сматра да је веома важно што је донет, јер је "први пут на један опипљив начин процењујемо колики је удео тог рада у укупном БДП-у.
Приликом доношења Закона о родној равноправности 2021. године, Министарство за људска и мањинска права имало је обавезу да донесе подзаконска акта за спровођење тог Закона. Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада донет је прошле године, али је тек сада објављен у "Службеном гласнику".
Професор радног права Универзитета у Крагујевцу Бојан Урдаревић рекао је да одредба која предвиђа да су здравствено осигурана лица која раде неплаћене послове не може да се примени одмах.
"Мора да се измени матични закон, Закон о здравственом осигурању, којим би се увела нова категорија осигураника. Не можемо да кажемо да неко стиче право на здравствено осигурање, јер му је оно дато Правилником, већ би он могао да буде осигураник када га закон препозна као осигураника", појашњава професор.
Претходно мора да се мења Закон о здравственом осигурању, па тек онда они који обављају неплаћене послове могу да рачунају да ће добити здравствену књижицу.
