Србија и Балкан
Зашто на КиМ стижу нове НАТО трупе: Да чувају "мир на 'Косову'", а ни Црно море није далеко
Те снаге које су на "Косову" веома брзо, постојећим комуникацијама, могу бити упућене у црноморски регион, према Румунији, према Молдавији, зато је и развијана нова инфраструктура од албанских лука, каже генерал Митар Ковач
Од краја маја прошле године и упада косовских специјалаца у зграде општина на северу Косова и Метохије, и нереда који су уследили нарочито у Лепосавићу и Звечану, као и после трагичних догађаја 24. септембра у селу Бањска, међународне снаге на Космету, нарочито на северу српске покрајине повећане су, према различитим изворима, за око хиљаду војника.
Тако је почетком октобра прошле године на Косово и Мтохију стигао нови контигент од 200 британских војника, а из НАТО-а тада је саопштено да је то "разборит корак да се осигура да КФОР има снаге које су му потребне да испуни свој мандат". Тада је прецизирано да су у питању британски војници из састава Првог батаљона Краљевског пука принцезе од Велса и да се они придружују контигенту од 400 британских војника који су већ на Космету.
"До распоређивања долази након насилног напада на Косовску полицију 24. септембра и повећања тензија у региону", саопштено је тада из НАТО-а.
"Очекује се да ће Бугарска послати контингент од 100 војника на Косово у оквиру мисије НАТО-а на 'Косову', КФОР", јавио је данас "Албаниан пост". Нови бугарски контигент састављен од припaдника 2. тунџанске механизоване бригаде биће на 'Косову' распоређен наредних недеља.
Крајем прошле године, према НАТО изворима, у саставу КФОР-а на Космету било је око 4.500 војника. Од тога, 780 из Турске, чији је генерал у међувремену постао командант КФОР-а на КиМ, а 679 из САД. То је за око 800 војника више него, рецимо, почетком 2022. године када је на КиМ било око 3.700 НАТО војника.
Средином октобра 2023, на КиМ је стигло и још 130 војника из Румуније, у децембру 33 војника из САД, из састава Националне гарде Ајове, а у јануару још 20 војника ове војне формације. Седмог децембра прошле године на Космету је стациониран и додатни батаљон италијанске војске који је распоређен у оперативне резервне снаге.
Од краја фебруара ове године на Косову и Метохији је и нови контигент турских војника који је замена за италијанску јединицу која је већ на Космету у саставу снага КФОР-а. За мај је најављен нови контигент немачких снага из састава Бундесвера од око 150 војника. Немачка на КиМ тренутно има 70 војника.
Повећање броја војника најавили су у међувремену и Северна Македонија, Словенија, Швајцарска.
Западни савезници Косова, кроз изјаве челника НАТО-а и КФОР-а, повећање снага у јужној српској покрајини правдају потребом да "обезбеде спремност како би испунили мандат УН" који им је поверен, односно "како би обезбедили слободу кретања и безбедност за све заједнице на 'Косову'". Истовремено, са КиМ готово свакодневно стижу вести о новим нападима на имовину и животе Срба, посебно у гетима јужно од Ибра.
"Генерално, постоји НАТО сценарио усмерен тежишно ка Украјини и према коме они, буквално, гледају да не доживе још неко изненађење, а то изненађење, по њиховим проценама, може се десити на југоистоку Европе, везано за положај Републике Српске и за очување њиховог чеда, лажне државе 'Косово'", каже за РТ Балкан генерал у пензији, професор Митар Ковач, говорећи о могућим разлозима размештања нових снага НАТО, односно КФОР-а на КиМ.
У овом контексту, генерал Ковач каже да је сасвим видљиво "шта су за Запада учинили за 'Косово' у дипломатском, политичком, војном, економском и сваком другом смислу, шта су учинили да се реализује окупација, додатна, севера Косова, да се поспеши одлазак Срба са те територије и да се, по њиховој процени, присили српска власт да потпише споразум о тзв. нормализацији односа 'Косова' и Републике Србије".
"Они знају да ни ова власт а ни нека будућа неће смети то да потпише и они се налазе у некој неизвесној ситуацији могућег сценарија насиља. Ако би се наставило насиље над српским народом они нису поуздано сигурни да ли ће српска власт интервенисати или неће и отуда војна помоћ која се шаље на 'Косово'", каже Ковач.
Наш саговорник уз констатацију да су контигенти који се шаљу на КиМ углавном су из водећих земаља Запада, плус из Турске, регионалне силе, која је из различитих историјских, геополитичких и других разлога заинтересована за очување "НАТО државе", види још један потенцијални циљ слања нових снага на "Косово".
"Те снаге које су на 'Косову' веома брзо, постојећим комуникацијама, могу бити упућене у црноморски регион према Румунији, према Молдавији, зато је и развијана нова инфраструктура од албанских лука, још им је остало да се споје Мердаре и Ниш, како би имали пун профил ауто-путева према црноморском региону", каже Ковач.
Уз нове снаге КФОР-а, последњих пар година видљиво је и појачано наоружавање тзв. Косовских безбедносних снага, односно косовске војске у настајању, која, по резолуцији УН не би смела ни да постоји.
Почетком јануара са Косова је у Велику Британију испраћена јединица КБС-а на заједничку вежбу са војницима те државе и Украјине.
Раније, током прошле године, Косову су већ из Турске испоручене прве беспилотне летeлице "бајрактар", пре два и по месеца из Америке је најављена испорука 246 ракета и 20 лансера противоклопног система "џевелин".
"Они планирају увођење војног рока, имају наоружано становништво које је мимо тих планова сврстано у територијалне јединице. На 'Косову' се налази толико оружја, које КФОР и није покушао, сем на почетку, симболично, да одузме, да нема куће ни албанске породице која нема оружје а да не говоримо о прикривеним комадима, средствима још из времена УЧК. Све се то сад осавремењава са средствима везе, информационим системима, средствима за ноћно извиђање, снајперима, тако да Америка као што је стварала у Украјини војску и припремала народ за оружани конфликт са Руском Федерацијом на неки сличан начин и модел то сада ради и на простору Косова и Метохије", речи су генерала Ковача.
Иначе, за последњих шест година број припадника тзв. Косовских безбедносних снага је дуплиран и сада износи око 5.000 војника. Добили су минобацаче, хаубице, оклопна возила и дронове, убрзана је обука на Западу и стигли су саветници за обавештајни рад и сајбер безбедност.
"Наоружавање тзв. војске Косова је део сценарија да се, уколико Србија, ова власт, будућа, или уопште притисак народа, изроде неки сценарио ослобађања 'Косова' од ове окупације, те снаге на 'Косову' учине што више аутономним. Да, по њиховој процени, макар извесно време могу да чувају ту територију од 'агресије Србије', како би онда могла да стигне помоћ из водећих снага НАТО", каже генерал Ковач.
