Србија и Балкан
Генерал Ступар: Да није било битке на Паштрику и Кошарама, не би било ни Резолуције 1244
Морал српског војника 1999. године био је толико висок да ни сазнање о бројчано и технички надмоћнијем непријатељу који је 78 дана противправно бесомучно бомбардовао нашу државу није могао да га сломи, каже за РТ Балкан генерал Милорад Ступар
Ми нисмо поражени, ми нисмо обрукали претке, ми смо се супротставили часно, војнички, знали смо да су они знатно моћнији од нас, али смо знали и да губици које смо им нанели за њих нису прихватљиви, указује за РТ Балкан генерал Милорад Ступар, оснивач и први командант 72. бригаде за специјалне операције, говорећи о противправној агресији на СР Југославију 1999. године.
"Да није било битке на Паштрику и Кошарама, не би било ни Резолуције 1244. Тим борбама ми смо показали да смо озбиљна војска, поразили смо терористичку УЧК и албанску армију, потпомогнуту НАТО авијацијом. Знали смо и да ће у нападу пешадија бити само албанска војска и терористичка УЧК, јер НАТО није желео да жртвује своје специјалце", каже Ступар, истичући:
"Ми нисмо капитулирали, јер да јесмо преговоре бисмо завршили за пет минута, а ми смо преговоре око Војнотехничког споразума у Куманову водили пет дана. Ми смо преговарали и постигли смо Војнотехнички споразум и Резолуцију 1244. Нисмо преговарали са НАТО, већ са међународним снагама, тако је добијен Војнотехнички споразум у Куманову и Резолуцију 1244, која нам гарантује територијални интегритет Србије."
Морал српског војника 1999. године био је толико висок да ни сазнање о бројчано и технички надмоћнијем непријатељу који је 78 дана противправно бесомучно бомбардовао нашу државу није могао да га сломи, за РТ Балкан каже генерал Милорад Ступар, оснивач и први командант 72. бригаде за специјалне операције.
"Највећа предност српске војске над знатно бројнијим и јачим непријатељом био је морал. Морал који је 1999. године поседовала наша војска, пре свега војници Приштинског корпуса и добровољци. Нико није рекао 'нећу' и 'не смем'. Бранила се Србија, а како је рекао и командант 549. моторизоване бригаде генерал Божидар Делић 'Нема назад, иза је Србија'", наглашава наш саговорник.
Из искустава претходних сукоба и ратова на простору бивше СФРЈ, искусни генерал каже да су у војсци схватили да без обзира на надмоћ материјално-техничког фактора, значајан напредак у борбеним системима, ипак, кључ исхода било какве борбе зависи од људског фактора, заправо, од његове обучености и борбеног морала.
Све војске света, наводи Ступар, рећи ће вам и какво имају наоружање и војну опрему, једино што крију "као змија ноге" је борбени морал људства, које опслужује та борбена средства.
Будући да су очекивали агресију, наше војно руководство је покушало да учини три ствари:
Прво, да војсци обезбеди што је могуће напредније наоружање и војну опрему, имајући у виду предност агресора у материјално-техничком фактору.
Друго, да изгради борбени морал, како наводи Ступар, "ми смо народу говорили да бранимо слободу, јер смо преци људи који су нам дали слободу, у Првом светском рату сваки трећи Србин је погинуо, имамо то историјско наслеђе, увек смо били на правој страни и увек смо бранили слободу, када бранимо своју земљу, своју отаџбину, своју кућу и стварамо јединство народа, одатле настаје борбени морал".
И треће, да пружи врхунску обуку, како појединца, тако и јединица.
"Највећи приоритет попуне у Војсци Југославије имао је Приштински корпус који је био на тежишту одбране, затим специјалне јединице и јединице за противваздухопловну одбрану. Ми смо применили нови систем обуке који је био другачији од система обуке ЈНА: обука се вршила у центрима, а онда се одлазило у јединице. За Приштински корпус смо увек бирали најквалитетније људство у Копненој војсци", присећа се искусни генерал.
Добровољци, нек је вашој мајци хвала
Најсветлије у свим ратовима у историји Србије су добровољци, наглашава генерал Ступар и објашњава због чега он то тако види
"Добровољци су људи који мимо позива државе, осећајући да им је народ угрожен, да је угрожена отаџбина, одлазе у војне одсеке и потчињавају се јединицама редовне војске. Они су најчешће употребљавани за извршавање најтежих задатака. Само присуство добровољаца у редовним јединицама и њихова смелост, храброст, оданост, обученост, а најчешће и искуство, дизали су борбени морал припадника обичне војске. У боју на Паштрику у оквиру херојске 549. моторизоване бригаде било је готово 2000 добровољаца, било је међу њима и пријатеља Руса, Грка и Украјинаца", присећа се Ступар, који је и председник новоформираног Удружење ратних добровољаца 1990-1999.
Како наш саговорник каже, након 5. октобра и чувених "промена" уништена је наша војска и девастирано је све оно што су градили.
"Не само добровољци, него и редовна војска страшно су потцењени и понижени, све њихове заслуге бачене су у блато. То је изузетно лоше утицало, не само на ветеране, већ и на народ и може да буде погубно у случају ванредне ситуације или рата, јер уништава морал. Како се понашате са бившим борцима – одразиће се и на став и понашање будућих бораца", каже Ступар.
Дошло је, каже, до преокрета и садашња ситуација налаже да водимо рачуна о бившим добровољцима, да направимо евиденцију бораца, посебно погинулих, да видимо где су им потомци, где су рањени, да њихов статус покушамо да решимо од легитимације па надаље, што се уз подршку државе очекује до краја године.
Млади осећају притисак неправде
Он додаје да многи потцењују младост, али да он сматра да млади разумеју и цене све што је наша војска урадила.
"Зато је поднета иницијатива која је и усвојена – за поновно редовно служење војног рока, у склопу наше стратегије тоталне одбране и војне неутралности. Концепт тоталне одбране значи да све капацитете и ресурсе у случају ванредног стања и рата ставите у службу одбране, а одбрана може бити квалитетна само ако је војска оспособљена и квалитетно обучена", указује Ступар, истичући:
"То што нас потцењују не значи да смо ми идиоти и да не схватамо, млада генерација осећа притисак неправде. Мој унук пита како се то штити територијални интегритет Украјине, а нико не размишља о територијалном интегритету Србије и отимају нам Косово и Метохију. Ту видим и осећам, ако данас-сутра, не дај Боже затреба, да ће бити бољи него што смо били, само их треба обучити", наводи наш саговорник и понавља:
"Ми нисмо поражени, али због различитих притисака и наводне хуманитарне катастрофе наша војска морала је да напусти територију Косова и Метохије. Надам се да ћемо јој се брзо вратити."
