Годишњица НАТО бомбардовања Савезне републике Југославије интензивно је обележена јуче у Црној Гори, али само у срцима оних који агресију и злочине Алијансе, бесомучно бомбардовање, убиства цивила, недужне деце, разарање инфраструктуре, нити могу нити желе заборавити, нити опростити.
Што се тиче државе, званичне Црне Горе, чланице тог истог НАТО-a од 2017, ни ове године као уосталом ни раније није било званичне церемоније, академија ни скупова, али, неки помаци су направљени.
Рецимо, годинама уназад, од бомбардовања, власти ове чланице НАТО нису 24. марта дозвољавале ни да се уђе у касарну "Маслине" у Подгорици ради полагања венаца и цвећа, а камоли какву другу церемонију. Влада Милојка Спајића, изабрана пре непуних пола године, прва је која је дозволила полагање венаца у овој касарни страдалима у НАТО агресији.
"Подсећања ради, све претходне Владе забрањивале су улазак у касарну и полагање вeнаца, а сви они грађани чији су најмилији страдали у агресији и који су жеlели да посете споменик посвећен својим убијеним то нису могли урадити раније из непознатих разлога", констатује данас подгорички портал "Борба".
"Свакако је важно похвалити овај помак који је очигледно производ слободе која је донета грађанима 30. августа, али којој је било потребно четири године како би коначно раширила своја крила. Подсећамо, ни Влада Здравка Kривокапића и тадашња министарка Оливера Ињац нису дозвољавали грађанима да положе венац у касарну "Маслине" како случајно не би послали лошу поруку нашим евроатлантским савезницима. Грађани то нису могли
очекивати ни у Влади Дритана Абазовића када је ресорни министар била главна перјаница НАТО пакта и неовисне Црне Горе, Ранко Kривокапић“, наводи данас "Борба" и констатује да се после тога, јучерашњег полагања венаца, "ништа страшно није десило", да "нису стигле осуде страних партнера нити су се огласили Ескобар и Лајчак као ни Пуцула ни Билчик".
Велики помак у односу на прошла времена свакако је и што је председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, као први високи државни функционер Црне Горе положио јуче венце и у касарни Даниловград, али и у касарни "Маслине", "у знак сећања на невине жртве и хероје који су пре 25 годинА бранили небо и границе СРЈ".
У Данилограду, Мандић је венац посветио "Херојским браниоцима Црне Горе 1999. године" и првој жртви НАТО бомбардовања, војнику Саши Стајићу, наводећи, саопштено је из Скупштине Црне Горе, да се "са пијететом сећамо свих који су свој живот дали у одбрани заједничке државе, као и невиних цивилних жртава.
Само две године раније, 24. марта 2022, представници ДФ-а нису могли ни да уђу у ову касарну, па су венац положили уз ограду овог војног објекта. Венце у касарнама "Милован Шарановић" у Даниловграду и "Марко Миљанов Поповић" у Подгорици положио је и министар одбране Црне Горе Драган Краповић, али, са нешто другачијом перцепцијом трагичних догађаја из 1999. године.
Краповић је у својој поруци, очигледно мислећи на чланство у НАТО, на прво
место ставио уверење да је "Црна Гора, премда кроз бол и патњу, пронашла пут ка изградњи боље будућности".
"Из личне перспективе, као неко ко се сећа звука авиона и експлозија које су парале небо и земљу, желим веровати да је Црна Гора, премда кроз бол и патњу, пронашла пут ка изградњи боље будућности. Одбили смо да дозволимо да нас мржња и страх паралишу, бирајући уместо тога пут мира, и пут сарадње", казао је Kраповић додајући да "данас, та одлука дефинише стратешка и вредносна стремљења, те да је Црна Гора постала кредибилна
чланица НАТО".
Из СНП-а Владимира Јоковића, још једне странке, чланице скупштинске већине у Црној Гори, на годишњицу почетка бомбардовања подсетили су да су "пре 25 година авиони НАТО бомбардовали, без резолуције СБ УН, СР Југославију чија је чланица била и Црна Гора".
"Тај 24. март 1999. године никада нећемо заборавити и увек ћемо чувати сећање на све невино настрадале у том непотребном и дубоко неправедном рату", саопштено из СНП-а.
Јоковићев колега из Владе Црне Горе, министар економског развоја и потпредседник Владе Ник Ђељошај у недељу је изнео уверење да је "на данашњи дан, пре 25 година, цивилизовани свет морао хуманитарном војном интервенцијом да заустави политику злочина Слободана Милошевића, етничко чишћење и још веће злочине".
На изјаву Ђељошаја, председника Абланске алтернативе, реаговао је Владислав Дајковић, председник ванпарламентарне "Слободне Црне Горе" речима да је то толико "несојска, фукарска и нељудска изјава поготово имајући у виду да стиже из врха црногорске Владе".
"Не сметаш ти мени господине Ђељошај зато што си Албанац, него зато што си несој и фукара. Позивам Милојка Спајића и Јакова Милатовића да се под хитно одреде око ове изјаве и да смене ту фукару са те позиције, јер га и српски народ у Црној Гори плаћа. Нису Деца која су убијана по Црној Гори бомбардована хуманитарним бомбонима са неба него бомбама која су их убијала и која су убијала њихове породице. Kо ће да врати ту децу господине Ђељошај? Срам Вас и стид било. Господо из црногорске Владе, знате шта вам је чинити. Ако то не урадите, српски народ вам ово никада неће заборавити", поручио је Дајковић.
Огласио се и владајући "Покрет Европа" поруком да "раде све да се
трагична времена никад више не понове".
"Данас, 25 година од почетка НАТО бомбардовања, памтимо и жалимо све невине жртве и посебно се сјећамо настрадалих грађана Мурина. Док одајемо почаст жртвама, усмерени смо на изградњу будућности утемељене на миру и солидарности“, саопштили су из ПЕС-а.
Из опозиционог ДПС јуче су подсетили да је Црна Гора "захваљујући мудрој државној политици Мила Ђукановића, успела да заштити своје грађане и сачува бројне људске животе и инфраструктуру".
За ову странку, годишњица је "подсећање на жртве које су узалудно изгубиле животе у рату режима Слободана Милошевића против готово целог света", подсећање на политику "која је етнички чистећи друге народе покушавала да освоји што већу територију и створи националистички сан о Великој Србији".
Током 78 дана бомбардовања, снаге НАТО, пројектилима из ваздуха погодиле су касарну ВЈ у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима, касарну "Шипчаник" у Тузима, мост у Мурину, радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице на брду Обосник у Боки Kоторској, радарски систем на Црном рту код Сутомора и коту изнад тунела Белведер код објекта Радио Бара, Рт Арзу код Херцег Новог и још неке мете у Црној Гори.
Погинуло је 55 припадника оружаних снага тадашње Југославије из Црне Горе, а убијено и седморо цивила, међу којима су и троје деце у Мурину.