Србија и Балкан
Живадин Јовановић: Неодржавање седнице доказ колики је страх Запада од суочавања са истином
НАТО агресија је била тачка преокрета у глобалним односима и то није био никакав "мали косовски рат", никаква интервенција, акција, поготово не хуманитарна, већ откључавање Пандорине кутије, чиме је започето уништавање и разарање европског и светског поретка безбедности, оцењује некадашњи министар спољних послова
То што синоћ није одржана седница Савета безбедности УН, где је, на предлог Русије, требало да се расправља о НАТО бомбардовању СР Југославије, показује колики је страх Запада од суочавања са истином и последицама тог злочиначког чина агресије, извршеног 1999. године против једне независне, суверене, европске државе, која никога није угрожавала, по најмање било коју чланицу ЕУ, каже за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић.
Наиме, Савет безбедности УН одбио је да на предлог Русије расправља о НАТО бомбардовању СР Југославије. Већина чланова Савета гласала је против стављања на дневни ред ове теме, а једино су Русија, Кина и Алжир желели да се пред Уједињеним нацијама говори о НАТО агресији, док је осталих 12 чланица било суздржано.
"Западне земље биле су против, а највише се супротставила Француска. Француска и њихови представници упрегли су све снаге да се њихови злочини не забележе у документима и седишту УН. Међутим, сасвим је очигледно да иза свега стоје САД, које су практично дисциплиновале, не само своје западне савезнике, него и низ других земаља. И ова ситуација синоћ је показала колико је то био опасан преседан и колико је Запад, односно НАТО, одговоран за урушавање европског и светског система безбедности успостављеног на резултатима Другог светског рата", оцењује Јовановић и додаје да је управо због тог чина "свет данас у хаосу без јасних параметара и оријентације".
Истиче да је то био један отпор суочавању са истином, отпор подсећању да је Запад, НАТО 1999. године практично вратио рат на европско тло и направио преседан.
Колико је та акција била освајачког карактера, наставља Јовановић, показује то да је потпуно јасно било да је непосредан циљ агресије било отимање дела државне територије Србије, КиМ, како би се тај регион претворио у носач НАТО трупа.
"То је била и само једна фаза и корак у стратегији експанзије ка руским границама, јер 1999. године НАТО је имао 19 чланица, а након агресије па све до данас, тај број се повећао на 32. Колико је повећан број страних војних база, пре свега америчких у централној, источној, југоисточној и северној Европи, то је тешко и избројати. Након 'Бондстила' на КиМ, НАТО војне базе су ницале као печруке после кише", каже наш саговорник.
Како додаје, у Бугарској су отворене три НАТО базе, Румунији четири, укључујући и тзв. антиракетни штит, затим у Пољској, Балтичким земљама, централној Европи све до повећања војног нуклеарног арсенала у Европи по формули тзв. "напредног стационирања", односно како наводи некадашњи министар, "напредно распоређивање" нуклеарног потенцијала као најновији део НАТО плана.
"Од агресије 1999. године дошло је практично до стварања 'нуклеарне завесе', коју Запад поставља Русији. Више није то само гвоздена, него нуклеарна, која се поставља уз одлучујућу улогу САД, јер Европа у свему томе нема скоро никакву самосталност и аутономију. Она само следи америчку стратегију поделе и одвајања Европе од Русије и тоталну контролу над њом", истиче Јовановић.
Запад ради само за интерес "златне милијарде"
Јовановић додаје да је светски поредак те 1999. доживео највећи ударац од Другог светског рата, јер је тада успостављен преседан за интервенције широм света без одобрења СБ, без поштовања међународног права.
Према његовим речима, тада су успостављена та прва нова правила о којима Запад говори, да жели светски поредак заснован на правилима, која значе интервенције без одобрења СБ и поштовања било ког принципа међународних односа, као и интервенције искључиво у интересу те, како Запад каже, "златне милијарде".
"Њих се не тичу интереси осталих шест милијарди становника већ само интерес и безбедност једне, златне милијарде. То је једно разобличавање тог егоистичког прилаза светским односима, где велика већина треба само да следи интересе и наређења из једног центра. То је поредак заснован на правилима, што значи да се Запад практично повлачи из свих договора, конвенција и уговора који почивају на Повељи УН и тражи да сви следе његове интересе", поручује Јовановић.
Јовановић указује да ако постоји нешто корисно од тога што седница није одржана јесте сазнање колико је Запад у дефанзиви да не може да прихвати суочавање са истином, да призна и суочи се са оним што је учинио 1999. године.
Како наводи, та година је била тачка преокрета у глобалним односима и то није био никакав "мали косовски рат", никаква интервенција, акција, поготово не хуманитарна, већ је то било откључавање Пандорине кутије, чиме је започето уништавање и разарање европског и светског поретка безбедности.
"Запад то не жели да призна, већ да кривицу и одговорност пребаци на жртву и на друге факторе. Али очигледно је да им то не може поћи за руком, јер глобална већина се јасно определила за мултиполаран светски поредак. Очигледно је да изградњу мултиполарности предводе земље БРИКС-а, у којима кључну улогу играју Русија, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка", наглашава он.
Оцењује да никакво гомилања оружја у Европи не може то зауставити и да нема силе која то може задржати, јер је то незадрживи процес који се не може спречити, па чак ни никаквим нуклеарним оружјем.
"Биће сигурно још тешких ситуација, али уз све препреке и тешкоће, нови светски поредак заснован на сувереној равноправности свих држава је незадржив процес. Оно што је јако важно је да су руски и кинески представници јасно осудили агресију и да упркос томе што седница није одржана, потпуно је јасна одговорност НАТО-а за све оно што је након тога уследило", закључује Јовановић.
