Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе изгласао је данас препоруку да Приштина буде нови члан ове организације која је до сада означавана као Косово*.
Остаје да у априлу на седници Парламентарне скупштине у пленуму буде усвојен захтев тзв. Косова за чланство, а потом да у мају на министарском састанку резултат гласања формално буде изгласан.
Преседан је да је известилац Дора Бакојани за Приштину имала три захтева: да врати земљиште манастиру Високи Дечани, омогући формирање Заједнице српских општина и заустави експропријацију у српским општинама, али је, након што је Приштина испунила само први захтев, одустала од осталих услова.
Формирање ЗСО биће пост-приступна обавеза Приштине, наводи се у званичном саопштењу.
Ово је још један преседан чију ће цену кад-тад платити Европа, оцењује за РТ Балкан некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић и напомиње да је то наставак претходних преседана каква је била агресија НАТО 1999. и окупација КиМ преваром Савета безбедности УН.
"Овај потез не може се другачије објаснити него као израз политике експанзионизма, доминације и хегемонизма водећих земаља Запада. Оне су се у ствари поодавно одлучиле да у свему следе интересе и стратегију САД, која подразумева одузимање Косова и Метохије од Србије и да га претвори у носач своје војске", каже Јовановић.
Наш саговорник упозорава да је у питању насилно наметање Косова као члана организације која је резервисана искључиво за суверене европске државе.
"Никада није било да се отета територија од једне суверене европске земље промовише за чланицу Савета Европе као најстарије правне, демократске институције, посебно која се бави људским правима", наводи Јовановић.
Као посебан парадокс истиче то што се одлука доноси у тренутку када се етничко чишћење на КиМ убрзава и када они који располажу том територијом противзаконито 25 година спречавају 250.000 протераних Срба и не-албанаца да се врате у своје домове и на своја имања.
"Никада није било тако масовног кршења елементарних људских права и етничког чишћења уз подршку такозваних демократских земаља и заштитника људских права као што је то данас у њиховом односу према Србима. То што се Срби прогањају са КиМ и данас, и што се само Србима не допушта повратак на огњишта, то говори о стратегији Запада дробљења српске нације и српске државе", упозорава наш саговорник.
Јовановић поставља питање како то да су према свима другима испоштована њихова права на слободан, безбедан и достојанствен повратак, једино према 250.000 протераних Срба и 130.000 преосталих Срба се не поштују никаква њихова права.
"То је грозна слика тог дела савремене цивилизације који жели себе да види у неком демократском огледалу. У српском, косовском огледалу они не смеју да се огледају јер би видели унакажено лице. Ово води хаосу и ниподаштавању свега што је деценијама и вековима грађено у Европи", каже Јовановић.
Напомиње да је поражавајуће што они који тиме управљају нису свесни шта раде, и не могу да схвате да то не може бити само њихово ниподаштавање српске нације и однос према Србима, већ однос према њима самима.
"Они разарају своје институције као што је Савет Европе, излазе са колосека нормалног расуђивања и одговорног односа према европској цивилизацији, култури и традицији, делују самодеструктивно",каже наш саговорник.
Жалосно што је у свему учествовала представница Грчке
Јовановић посебно истиче да је жалосно што је представница пријатељског, грчког православног народа, политичарка Дора Бакојани учествовала у свему, напомињући да је познавао њеног оца Константина Мицотакиса.
"Српски народ је изузетно близак са грчким народом, али улога коју је Бакојани прихватила не знам за какву добру ствар, за мене представља велику срамоту, а мислим за братски грчки народ. Њен отац то никад не би урадио да је жив. Он је био десничар и пријатељ Америке, али тако ниско није пао", указује Јовановић.
Председник Српске напредне странке Милош Вучевић најавио је раније данас да Србија има спреман одговор на одлуку Савета Европе, а председник Србије Александар Вучић наговестио је да би Београд могао да напусти организацију.
Јовановић каже да ово није рутинска ситуација већ захтева јасан и храбар став.
"Ово је тренутак у коме није довољно рећи само да 'они раде своје, а ми морамо остати отворени за сарадњу'. Ипак не може Србија поднети све што јој раде", закључује Јовановић.