Скупштина Републике Српске усвојила закључке о мерама за заштиту од противуставног деловања

Народна скупштина Републике Српске (РС) ће, заједно са надлежним институцијама и органима Републике Српске, предузети потребне мере да би се заштитила права и слободе грађана и неутралисале последице противуставног деловања на територији Српске, наведено је у закључцима које је ноћас усвојила Народна скупштина РС.

За ове закључке је гласало 45 посланика, нико није био против, а 11 је било уздржано, преноси Срна.

"Коришћење претњи и насиља против грађана Републике Српске и њених функционера, с циљем да се застраши или принуди Република Српска да прихвати противуставно деловање дела међународне заједнице, тзв. високог представника и институција БиХ, без одлука Савета безбедности УН, биће сматрано актом тероризма", наводи се у усвојеним закључцима.

Закључцима, које су предложили клубови посланика СНСД-а, СП-а, ДЕМОС-а, Уједињене Српске, НПС-а и посланичких група СПС-а и ДНС-а, тражи се поништење у року од седам дана свих одлука високог представника у БиХ Кристијана Шмита, кога Република Српска не признаје јер није именован у складу са процедуром у Савету безбедности УН.

Уколико први закључак не буде испуњен, Народна скупштина Републике Српске тражи да се у најкраћем периоду одржи седница Парламентарне скупштини БиХ и прогласе недозвољеним и ништавним све одлуке Шмита.

У случају непоништавања Шмитових одлука, Народна скупштина Републике Српске тражи да се забрани органима БиХ примена тих одлука, да прогласе сајт ОХР неприхватљивим и антизаконитим местом објаве аката и да се забрани Службеном гласнику БиХ да објављује акте странаца и њихових организација.

У закључцима се захтева да се на истој седници Парламентарне скупштине БиХ донесе изборни закон БиХ, са свим побољшањима који се тичу изборног интегритета и да се развласти Централна избора комисија БиХ у њеном, како је наведено, антиуставном деловању, и да се постигне политички консензус о даљем европском путу БиХ.

Наш избор

Ко узрокује кризе и враћа регион у деведесете, или: Шта све чека БиХ након Шмитових наметања?

Такође је затражено и се процес ЕУ интеграција битно убрза и да се донесе декларација и потврди територијални интегритет БиХ.

Уколико овај закључак не буде испоштован, Народна скупштина Републике Српске тражи од изабраних представника да престану да одлучују на нивоу БиХ и да се више не враћају у тај процес, а од политичких странака из Републике Српске које су у партнерству са странкама из Федерације на нивоу БиХ да формално и суштински напусте то партнерство.

"Народна скупштина донеће своју декларацију и потврдити територијални интегритет БиХ предвиђен Уставом БиХ са два ентитета и три конститутивна народа. Република Српска ће активирати све закључке и одлуке Народне скупштине и других институција и наставити их извршавати", наводи се у закључцима.

Додаје се да ће се, ако закључак не буде испоштован, Република Српска повући из свих споразума о војсци, индиректним порезима, Високог судског и тужилачког савета БиХ у исто време поштујући Устав БиХ, а Народна скупштина Републике Српске ће донети изборни закон Републике Српске.

"Република Српска очекује да се на предстојећем Ускршњем сабору потврди кршење Дејтонског споразума", додаје се у закључцима.

У закључцима се наводи и да је Република Српска опредељена за потпуно поштовање и доследно примењивање међународног права, Општег оквирног споразума за мир у БиХ и Устава Републике Српске, као и да се осуђује и одбацује противуставно деловање дела међународне заједнице, високог представника и институција БиХ, којима се настоји еродирати уставноправна позиција Републике Српске и ојачати институције БиХ.

"Осуђујемо и одбацујемо коришћење Суда и Тужилаштва БиХ као инструмента којима се настоји наметнути примена одлука тзв. високог представника и Уставног суда БиХ које су у супротности са одредбама Општег оквирног споразума за мир у БиХ и његових анекса четири и 10", истиче се у закључцима.

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје јер није именован у Савету безбедности УН, саопштио је 26. марта одлуку о наметању измена Изборног закона БиХ.

Према његовим речима, измене подразумевају да Централна изборна комисија БиХ (ЦИК) именује председнике бирачких одбора, увођење скенера и видео-надзора, а циљ измена су транспарентнији и фер избори.

Председник Републике Српске Милорад Додик, дао је јуче рок од седам дана да се пониште измене и допуне Изборног закона БиХ, које је наметнуо Шмит.

Додик је на седници Народне скупштине РС изнео још низ захтева који морају бити испуњени, или ће, како је рекао, Република Српска реаговати.