Србија и Балкан
У петак почиње попис на тзв. Косову: Пописују и "ратну штету" и психичке трауме, као и дијаспору
Ни из српске заједнице на Косову ни из Београда још нема званичног става какав ће бити однос Срба на КиМ према овом процесу, попис 2011. Срби на Северу бојкотовали
После две године одлагања на тзв. Косову у организацији привремених органа у Приштини у петак, 5. априла, почиње попис становништва и домаћинстава, таком кога ће, како се најављује, бити пописана и "ратна штета" настала током сукоба у покрајини 1998. и 1999. године.
Попис ће трајати до 17. маја, биће ангажовано укупно 3.500 пописивача и 891 надзорник а први резултати биће објављени три месеца по завршетку процеса. Како је објашњено из косовске Агенције за статистику, пописивачи ће бити опремљени "легитимацијом, торбом и прслуком са логом", сваки пописивач имаће и "ајпед" за обављање интервјуа а пошто попуни упитник, биће дужан да га преда и више неће имати приступ одговорима.
Посебно је уређен и део одазивања или неодазивања попису. Пописивачи су тако дужни да ако затекну закључане куће или станове, на улазу оставе своје контакте, и да то, уколико нема одзива, понове три пута. За оне који су попису не одазову, или дају погрешне информације, казна је, како је најавио директор косовске Агенције за статистику Авни Кастрати, 2.000 евра по особи.
Електронски попис дијаспоре
По Кастратијевој најави, биће пописана и косовска дијаспора и то електронски. По његовом објашњењу, у петак ће на интернету бити покренута посебна апликација, формулар, на коме ће Албанци с Косова у дијаспори моћи да се региструју. У питању је, како је речено, посебан образац, и ова врста пријаве биће слободна, односно апликације ће бити отворена за све који желе да се региструју. Затим ће Агенција за статистику имати годину и по дана да те податке провери, односно потврди.
Пописивачи ће у домаћинствима попуњавати укупно седам упитника у којима је око 150 питања а међу њима је и поменути упитник о "ратној штети", а пописиваће се штете, по процени пописаних, између 10 и 40.000 евра и више. У индивидуалном упитнику су 42 питања а међу њима и она о етничкој и верској припадности на која регистрована, лица која се пописују не морају да се изјасне.
Иначе, по законима који уређују ову област на Косову, сваки становник тзв. Косова дужан је да током пописа пописивачу достави све тражене податке који се налазе у упитницима.
Ни из српске заједнице на Косову ни из Београда још нема званичног става какав ће бити однос Срба на Косову према попису.
Директор косовске Агенције за статистику Авни Кастрати изјавио је како очекује да ће се попису одазвати и Срби који живе на северу Косова и Метохије.
Колико Срба живи на Косову?
Када је крајем октобра прошле године Агенција за статистику Косова затражила одлагање пописа за пролеће, међу разлозима за кашњење поменута је и могућност да "српска заједница на Северу бојкотује процес".
Иначе, последњи попис становништва на Косову обављен је 2011. године и тада је српска заједница на Косову овај посао у највећој мери бојкотовала. Од више од 100.000 Срба колико их је тада по неким проценама било на КиМ, тада је, уз 1.616.000 Албанаца пописано тек нешто више од 25.000 припадника српске заједнице.
Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији, крајем прошле године изнео је за РТ Балкан процену да је број Албанаца на Косову тренутно испод милион. У међувремену, од 1. јануара ове године, с почетком визне либерализације, Косово је напустило више десетина хиљада Албанца који су се упутили ка западу Европе. Само за првих 20 дана јануара, Косово је по званичним подацима напустило 65.000 људи више него претходне године у истом периоду.
Што се броја Срба на Косову тиче, протеклих година баратало се бројем од око 100.000 Срба на Северу и у енклавама јужно од Ибра. Недавно је, међутим, из Владе Србије обављена процена да је од почетка владавина Аљбина Куртија покрајину напустило 13 одсто Срба.
Упитник о "ратној штети"
Што се тиче пописивања "ратне штете" из Агенције за статистику Косова објашњено је да су ти подаци неопходни за "преговоре са Србијом" као и за "процес приступања Косова Европској унији".
У том упитнику прво питање јесте да ли је породица која се пописује имала економске штете као резултат рата. Онај ко на ово питање одговори потврдно мораће да означи општину у којој је боравио током рата, а затим и да процени висину штете коју је претрпео.
Следиће и питања да ли је домаћинство које је предмет пописа имало погинулих, повређених, затворених, несталих током рата а биће појединачно, по имену и презимену пописана свака таква особа, година рођења, година смртни, пол... Биће такође пописано и ако је породица током ратних сукоба претрпела неко насиље, тортуру, и, занимљиво, ако су чланови имали психичке последице.
На ова питања, како је уређено косовским прописима, одговараће "глава породице" а интервјуи би требало да трају око 40 минута по једном домаћинству.
