Србија и Балкан
ЦИА од 1948. обучавала терористе ОВК: Како су ратни злочинци креирали политику САД према КиМ
Преломни моменат за албанску екстремну емиграцију на Западу представља операција Валуабле, којом су САД и Британија покушале да оборе комунистички режим Енвера Хоџе у Албанији
Једно име, ЦИА, повезује наизглед контрадикторне догађаје - пријем марионетске творевине САД под именом "држава Косово" у скупштину НАТО и суђење некадашњим лидерима ОВК, на челу са Хашимом Тачијем, пишу данашње "Вечерње новости".
Против њега је у Хагу недавно сведочио амерички дипломата Шон Бернс, а кога је Тачи одликовао док је био председник приштинских власти.
Бернс је 2016. "одликован за заслуге" јер је био челни човек Посматрачке мисије САД на тзв. Косову (КДОМ) уочи НАТО агресије, задужен за дневне оперативне контакте са ОВК.
Тај статус му је омогућио да валидно сведочи како су терористи са знањем и одобрењем свог главног штаба отимали и убијали Србе, али и албанске "квислинге" лојалне Србији (термин "квислинг" је косметским Албанцима први залепио Ворен Цимерман, док је 1989 - 1992. био амерички амбасадор у Београду).
Све то је Вашингтону одавно познато.
"У другој половини 1998. ЦИА је омогућила ОВК да постане кључни фактор (не)мира на Космету. Стејт департмент је знао шта раде ЦИА и ОВК. Америчка дипломатска мисија КДОМ обавестила је 21. децембра 1998. Вашингтон у поверљивом извештају да 'ОВК малтретира или отима сваког Албанца који дође у полицију'. ОВК је претила да ће убити сељане и запалити им куће уколико им се не придруже. Становници неколико албанских села из околине Штимља, због оваквих притисака и претњи, планирају да се иселе", сведочио је пред Хашким трибуналом током ранијих (неуспешних) процеса албанским терористима Зоран Стијовић, некадашњи аналитичар Службе државне безбедности.
Даље је додао да се Вашингтон и поред оваквих извештаја са терена, определио за оцене и мишљење ЦИА.
"Њена марионета Тачи употребљен је за даљу радикализацију стања, која је омогућила да се Космет стави под администрацију западне Алијансе, где одлучујући утицај имају САД", рекао је сведок Стијовић, који је ове чињенице сачувао за историју 2007. у књизи "Космет, моје сведочење".
Скидање ознаке врхунска тајна
Готово у исто време скинута је ознака врхунске тајне са дела докумената ЦИА који сведоче да је она још 1948. почела да прима у своје редове ратне злочинце из Албаније и са КиМ, сараднике италијанских фашиста и немачких нациста.
"Велики број припадника фашистичког режима Краљевине Албаније током Другог светског рата је након повлачења Немачке са Балкана пронашао уточиште у Италији, Турској и земљама западне Европе, где је наставио да политички делује", наводи историчар др Игор Вукадиновић, једини српски научник који се бавио овим тајним везама.
Наводи да се вођа организације "Бали комбетар" Мидхат Фрашери након вишегодишњег боравка у Италији 1949. пребацио у САД, а са собом је повео и друге истакнуте квислинге. У САД се ускоро настанио вођа покрета 'Легалитет' Абаз Купи, а средином педесетих година и вођа Друге призренске лиге и министар унутрашњих послова Албаније под немачким покровитељством Џафер Дева.
"Преломан моменат за албанску екстремну емиграцију на Западу представља операција Валуабле, којом су САД и Британија покушале да оборе комунистички режим Енвера Хоџе у Албанији. Иако је операција неуспела, иза ње су остале чврсте везе између америчке и британске обавештајне службе и националистичке албанске емиграције", наводи историчар др Игор Вукадиновић.
Он истиче улогу вође "Бали комбетара" у повезивању албанске екстремне емиграције са Американцима.
"Фрашери се у новембру 1947. године обратио америчком амбасадору у Риму, предложивши да се са педесет следбеника досели у САД, како би се 'супротставио комунистичким интригама'. На листи Фрашеријевих следбеника углавном су били истакнути припадници фашистичког режима и ратни злочинци. Након што је стекао увид у њихове биографије, Стејт департмент је после неколико месеци одговорио негативно, поручивши да би примање бивших немачких колаборациониста могло да 'нанесе срамоту' САД. Сукоб Југославије са Информбироом променио је амерички став према албанској националистичкој емиграцији. У мају 1949. године Фрашерију и његовим сарадницима одобрена је америчка виза, тако да су албански квислинзи дошли у САД и настанили се у Њујорку", наводи Вукадиновић.
На инсистирање Америке, албанске емигрантске организације су се 1949. ујединиле у Национални комитет "Слободна Албанија".
"Организација је формирана у Паризу, али је убрзо премештена у Њујорк. У сарадњи са Националним комитетом 'Слободна Албанија', ЦИА и британска обавештајна служба започеле су операцију рушења комунистичке власти у Албанији. Неколико стотина албанских емиграната је од 1949. до 1952. године војно обучавано у британским и америчким базама у Европи", каже др Вукадиновић.
Најважнији кампови, како додаје, били су британски 'Форт Бингем' на Малти и ЦИА објекат у Хајделбергу у Немачкој.
"Емигранти на обуци углавном су припадали балистичким формацијама, а неки су се борили и 1945. у албанској побуни на Косову и Метохији. Као ударна снага у албанском преврату требало је да послужи 'Компанија 4.000' састављена од бивших припадника 'Бали комбетара' и покрета 'Легалитет', коју су у Хајделбергу обучавали за специјалне операције", рекао је др Вукадиновић.
"Албанска национална мањина у Југославији"
О доцнијем утицају албанских екстремиста у водећој америчкој тајној служби сведочи реферат ЦИА од 7. јануара 1953. "о албанској националној мањини у Југославији".
"У реферату је наведено да су Албанци били прогањани и убијани за време Краљевине Југославије, а да је фашистичка Краљевина Албанија за време Другог светског рата 'обезбедила равноправност Срба и Црногораца'. Изнета је и тврдња да су од 1941. до 1944. 'Словени могли да стекну функције у државном апарату' Краљевине Албаније, иако је такво право неалбанцима било експлицитно ускраћено. Наведено је и да је 'велика Албанија' обезбедила 'индивидуалне слободе' Србима, што је такође било у супротности са историјским чињеницама. Цео реферат је био на линији албанског национализма и имао је јасну пропагандну функцију. Овај реферат ЦИА је прво сведочанство о утицају албанских националиста у емиграцији на креирање политике САД према питању КиМ", истиче Вукадиновић.
У реферату ЦИА из 1953. се наговештава америчка помоћ пројекту "велике Албаније", када Тирана напусти комунизам и приђе "слободном свету", односно Западу:
"Косовари ће се у будућности борити као и у прошлости за поновно уједињење са својом матицом, али услови ће бити да будућа Албанија гарантује демократску слободу својих поданика и да остане у орбити слободних народа... Националистичка непопустљива фракција, као посебна група, чини око 65 процената становништва Косова. Ова фракција жели да се поново уједини са Албанијом. Процењује се да би при почетном избијању непријатељстава та фракција одједном порасла на 85 или 90 процената".
У складу са овим предвиђањем ЦИА је 1998. под контролу узела терористичку ОВК, која је безобзирно убијала Албанце лојалне Србији, али и сепаратисте под окриљем немачке службе БНД који нису прихватали команду ОВК. У оба крила терориста били су укључени агенти албанске тајне службе "Сугурими" која се после смрти Енвера Хоџе "демократизовала" и под именом ШИК наставила да ради на старом циљу, стварању "велике Албаније".
Био је то наставак историјске вертикале: др Вукадиновић је у архиву у Тирани открио извештаје о састанку у Риму, на коме је ратни злочинац Џафер Дева, тада већ амерички држављанин и сарадник ЦИА, шездесетих година успоставио сарадњу са покрајинским руководством КиМ које је већ сарађивало са Сигуримијем, као и извештај да западнонемачке обавештајне службе помажу албанску екстремну емиграцију јер је крајњи циљ Немачке да се Косово отцепи од Србије и Југославије.
Великоалбански шовинисти се према потреби представљају као фашисти, комунисти, демократе, исламисти, али циљ не мењају.
То се видело и 1982. када је основан Народни покрет Косова као "марксистичко-лењинистичка" организација, који је уједињавао агенте Енвер Хоџиног злогласног Сигуримија са следбеницима нацистичких колаборациониста који су окриље нашли у ЦИА. НПК је епитет најекстремније албанске организације доказао и после 1999. када се појавио под именом "Независност" чији је лидер био Аљбин Курти.
Оснивање ОВК је војни пројекат НПК, филијале албанске службе безбедности, која се од средине 1990-их година налази под директном контролом БНД и ЦИА, наводи Стијовић.
Он открива да је деловање ове терористичке групе регистровано 1993. када је Клинтонова администрација први пут расправљала о бомбардовању Србије.
Бела кућа је тада проценила да је прерано за акцију из ваздуха јер на КиМ није било довољно јаке албанске терористичке формације, која би одиграла улогу пешадије. Задатак ОВК био је да милом или силом мобилише косметске Албанце у терористичке структуре.
"Америчка ЦИА је била у потпуности укључена у све активности косметских Албанаца. Ибрахим Ругова је био њен политички избор, а касније је ЦИА преузела контролу и над ОВК. Дана 17. новембра 1998. у селу Драгобиљу, општина Малишево, Кристофер Хил, амбасадор САД у Скопљу сусрео се са Хашимом Тачијем, Јакупом Краснићијем и Рамом Бујом, представницима Главног штаба ОВК. Резултат тих разговора била је одлука Хила, подржана од Ричарда Холбрука, да се крене са стратегијом 'увођења' у преговоре ОВК, као суштински најважнијег фактора за успех процеса на КиМ... Кључни човек за оперативни дневни контакт са ОВК на терену био је шеф америчког КДОМ Бернс", наводи Стијовић.
Он наглашава да је понашање америчких дипломата крајем 1998. указивало да њихова права брига нису била људска права Албанаца: "Њихова права намера била је да се размештањем НАТО снага на КиМ повежу простор Албаније, Космета, Македоније и Бугарске у целину. Многи ауторитативни војни аналитичари још тада су указивали да је то прави циљ НАТО, који би омогућио консолидацију његовог јужног крила и створио услове за предислоцирање његових снага са запада Европе на простор КиМ".
Лењинисти са Запада
ОВК је створена као оперативно-терористичко крило Народног покрета Косова (НПК), који је подражавао организацију ИРА. На везе старих албанских кадрова из ЦИА са НПК указује да је ова "марксистичко-лењинистичка" организација још 1986. организовала демонстрације на антикомунистичком Западу, у Њујорку, Чикагу и Женеви. Тамо се клицало "републици Косово" и тражила реакција Запада ради "заштите људских права Албанаца" на КиМ, иако су у том тренутку Албанци држали све полуге власти и спроводили "легални" терор над Србима.
Прихватање аустроугарског мита
У рефератима ЦИА је ревитализован и мит који је креирала Аустроугарска у доба када је формирала албанску нацију, да су Албанци најстарији Балканци које угњетавају дошљаци Словени и Грци. ЦИА је прихватила тезу да су Косово, грчки Епир и Западну Македонију као делове Албаније суседи заузели после балканских ратова.
"О злоћудној моћи тог мита сведоче речи Реџепа Митровице који је током 1943. и 1944. под немачким покровитељством обављао функцију председника владе Албаније: "Срби су на Балкан дошли силом, силом са Балкана морају отићи, а како немају куда да оду, треба их све побити." Митровица је након рата побегао у Истанбул где је провео остатак живота" указује Вукадиновић.
Косовари као нација
У извештају ЦИА од 7. новембра 1949. наведено је да посебну групу међу албанским емигрантима у Италији чине "Косовари", каже др Игор Вукадиновић:
"У извештају је истакнуто да су албански емигранти са Косова током Другог светског рата "активно учествовали у одбрани њихове земље, заједно са Италијанима и Немцима" и да је њихов циљ да "Косово буде припојено Албанији", истиче он.
VV inauguration
