Србија и Балкан
Без договора у ЕУ о уврштавању Бриселског и Охридског споразума у преговарачки оквир са Србијом
Сврха измене тог оквира је да се одредбе Споразума о путу ка нормализацији односа с Приштином, којим се од Београда очекује дефакто признање независности "Косова", уврсти у поглавље 35 преговора о чланству, као посебан услов за Србију
Иако су прошла пуна два месеца откако су Европска комисија и Европска служба за спољне послове (ЕЕАС) упутили предлог измене услова из поглавља 35 преговарачког оквира у процесу преговора о чланству са Србијом, у Савету ЕУ још није постигнут потребан консензус за одобрење ових промена.
Радио Слободна Европа (РСЕ) сазнаје да и даље постоје разлике у ставовима између земаља чланица, а белгијско председавање ЕУ улаже напоре да те разлике превазиђе.
Према наводима истих извора, поједине државе чланице нису прихватиле први предлог измена који је изнела Европска комисија.
Неке земље чланице су затим дале своје предлоге и о њима се расправљало у радним групама Савета које се баве Западним Балканом и процесом проширења.
Дипломатски извори у ЕУ тврде да ће током априла о овом питању расправљати амбасадори ЕУ у Одбору заменика сталних представника свих држава чланица (КОРЕПЕР).
Сврха измене тог оквира је да се одредбе Споразума о путу ка нормализацији односа с Приштином, постигнутог прошлог фебруара, уврсти у поглавље 35 преговора о чланству, као посебан услов за Србију.
Ипак, нормализација односа с Приштином за Београд је укључена у ово поглавље, али захтева напредак у процесу нормализације. Замишљено је да се спровођење споразума сада наведе као услов, наводи РСЕ.
На последњем састанку прошлог децембра земље чланице затражиле су од Европске комисије да достави предлог промене преговарачког оквира за Србију најкасније до краја јануара ове године.
Два дана након истека тог рока, почетком фебруара, Европска комисија и ЕЕАС поднели су свој предлог.
До кашњења предлога Комисије дошло је, према дипломатским изворима у ЕУ, због настојања комесара за суседство и проширење Оливера Вархељија да опструира овај предлог.
Мађарска, земља из које овај комесар долази, према дипломатским изворима, и даље је међу земљама чланицама које спречавају усвајање ових промена у Савету ЕУ, наводи РСЕ.
Тридесет пето поглавље приступних преговора, које се зове "остало", није везано за ЕУ законодавство, али се у том поглављу одлучује о конкретним стварима које Брисел или било која држава чланица траже од земље у процесу приступања. У случају Србије, то укључује и нормализацију односа с Приштином.
Ово поглавље једно је од првих које је отворено у децембру 2015. како би се кроз њега пратио остварени напредак.
Европска комисија је до јесени прошле године понашање Србије у дијалогу обично оцењивала "конструктивним" и закључила да на тај начин испуњава критерије за напредовање у процесу преговора о чланству.
Како наводи РСЕ, дипломате из неколико чланица ЕУ упозорили су да би Брисел требало што пре да осигура одобрење измена преговарачког оквира за Србију, јер ће у противном "бити неозбиљна по питању спровођења Споразума којем је посредовала и назвала га успешним".
Споразум о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине, као и Анекс за његову имплементацију постигнут у Охриду прошлог фебруара, стране нису потписале.
Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је непосредно након састанка у Охриду 18. марта 2023. изјавио да "Европска унија поздравља (то) што су се стране договориле о имплементацији Споразума, који је предвиђен да постане интегрални и обавезујући део европских путева једне и друге стране", без прецизирања шта то тачно значи.
Председник Србије Александар Вучић је, током обраћања дан касније, рекао да ће Србија имплементирати Споразум "до наших црвених линија" и да се Београд противи чланству "Косова" у УН.
Међутим, ЕУ и даље инсистира на томе да су, иако није потписан, стране прихватиле овај Споразум и за њих представља правну обвезу. Његово спровођење, према наводима званичника ЕУ, је услов за напредак у процесу интеграција у ЕУ.
Овај споразум, који се састоји од 11 чланова обезбеђује, између осталог, степен самоуправе српске заједнице на КиМ и међусобно признавање државних симбола, а од Приштине и Београда захтева и спровођење свих досадашњих договора постигнутих у дијалогу.
За Србију је посебно проблематичан Члан 4, којим се прецизира да "стране не могу да представљају једна другу у међународним односима", као и да се "Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама".
Преговарачки оквир ЕУ је основни документ на којем се одвија процес преговора о чланству са земљом кандидатом.
Преговарачки оквир за Србију Савет је одобрио у децембру 2013, док је Србија отворила преговоре о чланству с ЕУ у јануару 2014. Србија је до сада отворила 22 од укупно 35 поглавља за преговоре.
