Друга сезона тренутно најактуелније српске сапунице "београдски избори" најављена је данас када је председница скупштине Ана Брнабић гласање за одборнике у Скупштини Града расписала за 2. јун упркос томе што опозиција и власт нису успеле да постигну сагласност око изборних услова.
Видели смо и "трејлер" нове сезоне пуне заплета, када је председник покрета Срце Здравко Понош, који је и члан коалиције "Србија против насиља", одмах најавио да коалиција "Србија против насиља" и НАДА нису опозиција која ће "дати легитимитет изборној крађи, те да опозиција неће учествовати "у ономе што власт зове изборима".
Представници коалиције "Србија против насиља" пропаст договора о изборним условима оценили су као последицу жеље власти да на изборе изађе без опозиције, док припадници владајуће странке, попут рецимо дојучерашњег председника Скупштине Владимира Орлића, верују да опозиција чини све да не изађе на изборе, будући да је, наводно, добила резултате истраживања које су урадили странци и "видела да је готова и пропала".
Главни камен спотицања био је, наиме, део опозиционог ултиматума да се београдски избори споје са локалним изборима у главном граду, док су се обе стране сагласиле да буде формирана комисија од представника власти, опозиције и организација цивилног сектора као и да јавни сервиси, професионално и одговорно извештавају и да у програму учесници избора имају прилику да буду равноправно представљени.
Опозиција хоће власт без избора?
"Мислим да прозападна опозиција не зна ни шта хоће, а што је још горе, не знају ни шта неће. Прво су хтели да се избори раздвоје, а сад су за то да се споје и нико не може да тачно утврди шта им је жеља. Уз све то, објашњења која чујемо од њих личе на алиби причу коју причају како не би учествовали на изборима, јер чини се да су свесни да губе тло под ногама кад је реч о подршци јавног мњења и да вештачки индукују кризу у медијима и институцијама система", оцењује политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
Опозиција, односно Србија против насиља и НАДА су, каже саговорник РТ Балкан, поставиле "максималистичке захтеве", и понашају се у складу са "давно прежваканом шездесетосмашком паролом 'будимо реални тражимо немогуће''".
"Изгледа да они неће да иду на изборе, а да хоће на власт, што је немогуће. У њиховом случају се сударају немоћ и реалност, а ја иза свега тога видим једну политичку неодговорност и конфузију. Не бих био изненађен да је опозиција доживела пад подршке јер то има утемељење у понашањима актер који су од 17. децембра када су одржани избори направили низ грешака који коштају подршке бирача", истиче Дејан Вук Станковић подсећајући на, како каже, неуспешну "интернационализацију избора" и "фабулу о изборној крађи".
Додаје и да се то што су прозападне опозиционаре подржали антисрпски настројени посланици Европског парламента, одразило на став јавности према њима.
Аналитичар подсећа да је опозиција власти поставила три захтева од којих је власт прихватила два, док је трећи, истиче – неуставан.
"Не верујем да ће грађани патити због бојкота избора и мислим да ће се бојкот управо њима обити о главу јер ће се појавити неке политичке странке које се већ региструју као релевантне у истраживањима. На пример покрет др. Несторовића доживљава благи раст рејтинга, а неке политичке амбиције показује и еколошки лидер Саво Манојловић који би могао да се појави с неком политичком листом и покуша да добије политичку потврду. Има и других листа које су остале ван коалиције 'Србија против насиља', а које би могле да се појаве на изборима", истиче Дејан Вук Станковић, додајући и да странке прозападне опозиције бојкотом ризикују "неку врсту организационог слома" јер странке "не могу да функционишу ако се не спремају за изборе".
Није још све готово
Аналитичар Ђорђе Вукадиновић, истиче, међутим, да није све готово, јер упркос томе што су избори расписани, постоји временски "прозор" од око две недеље током којих би могао да се промени Закон о локалним изборима што би омогућавало да се и локални избори закажу у исто време када и избори за Скупштину града.
"Не бих баш рекао да је власт испунила два од три захтева опозиције, јер суштински то је било прихватање теме, али не и прихватање става. Није баш тачно да власт испуњава услове, а да је опозиција размажена па неће да прихвати. Заправо, једини конкретан услов јесте био захтев да се не раздвајају градски од општинских избора који би морали бити у року од неколико недеља након београдских. Овај захтев је смислен и било је простора да се испуни и у том смислу изађе у сусрет, тако да, ако ћемо говорити о терању мака на конац, и власт је показала сличну врсту непопустљивости", оцењује Вукадиновић.
За то, додаје он, није било потребе јер "и истраживања и атмосфера и резултати претходних избора" указују да власт стоји врло добро, и да се ту ништа не би променило у неколико недеља или пак неколико месеци.
"Уз то, Србија је под великим притисцима и око Русије и Косова и управо то би можда требало да мотивише власт на компромис с опозицијом, јер оваква ситуација уводи земљу у радикализацију и поларизацију ставова која није добра чак ни у мирнодопско време, а ово време дефинитивно није такво", истиче саговорник РТ Балкан.
Опозицији, истиче "треба нешто конкретно", а не само начелна спремност власти на прихватање услова, како би своје бираче мотивисали да изађу на поновљене београдске изборе.
"Зато је опозицији одговарало пролонгирање или макар одржавање избора у исто време, што кад је реч о београдским општинама итекако има смисла. Мислим да ни са једне ни са друге стране није показана довољна мера воље за компромис. Власт је била фаворит на прошлим изборима, фаворит је на изборима 2. јуна, а била би фаворит и да се избори одрже у септембру, тако да они не би бог зна шта изгубили да су показали вољу за компромисом јер та воља не би нужно морала да значи одлагање избора за септембар већ спремност да се избори одрже заједно. То би тражило минималне измене у Закону о локалним изборима", истиче Вукадиновић који додаје да најављени бојкот ни за кога није "срећна опција", те је важно трагати за компромисом.