Вучић и Макрон: Чему се надамо?

На састанку који је председник Србије назвао "најважнијим у последње три деценије" биће рели о читавом низу тема – од политике, преко економије и енергетике, до куповине наоружања

Састанак председника Србије Александра Вучића и његовог француског колеге Емануела Макрона у Паризу, иначе њихов двадесети од када су преузели председничке функције пре седам година, могао би, према Вучићевим речима, да буде "најважнији сусрет у последње три деценије за нашу земљу".

"Овај ће бити најважнији, биће стратешки састанак, мислим да су се и Французи за то припремили и ми се припремамо", рекао је Вучић.

Како је најавио, разговараће се о 14 тема – од политике, преко економије и енергетике до одбране.

Састанак двојице председника одржава се у тренутку повећаних тензија у Европи и свету, за које је у значајној мери крив и сам Макрон, након што је крајем фебруара изјавио да "није искључено" слање западних војника у Украјину.

Његови коментари су наишли на негативне реакције како у Русији, тако и у многим европским земљама, а Макрон је малтене преко ноћи постао неформални вођа најтврђег антируског блока унутар ЕУ.

У исто време, Србија се суочава са сопственим изазовима: од најављеног уласка тзв. Косова у Савет Европе, до предлога резолуције у Сребреници, о којој ће се гласати у Генералној скупштини УН.

Миливојевић: Западна сила са којом се најлакше може преговарати

Дипломата Зоран Миливојевић сматра да, ако се изузму питања Косова и Метохије и НАТО агресије, српско-француски односи немају оптерећења из историје. 

"Србија је била традиционално упориште француске политике на овим просторима", рекао је он за РТС.

"Када то кажем имам у виду рецимо односе Србије са Немачком или са Великом Британијом. Ово је прилика да се билатерални односи подигну још на један виши ниво, а Француска се препоручује од западних сила са којом би Србија могла најлакше да разговара о актуелним питањима", навео је Миливојевић.

Он, међутим, не очекује да Француска промени став у вези са неких кључних питања око којих се не слажемо.

"Треба рачунати да ће Француска остати на позицијама залагања за дијалог на основама француско-немачког плана. Сигурно ће бити наставак инсистирања да Србија уведе санкције Русији", навео је Миливојевић.

Зечевић: Евроинтеграције само уз нормализацију односа са Приштином

Слободан Зечевић са Института за европске студије за РТ Балкан каже да ће током састанка бити речи више тема из области политике, економије и одбране.

"Када је реч о економији и одбрани, Србија је заинтересована за набавку војне опреме. Србија је већ купила лаке преносиве системе 'мистрал' и радаре произвођача 'Талес'. Заинтересована је и за куповину хеликоптера произвођача "Ербас" и авиона "рафал", што је велика инвестиција од око три милијарде евра", истиче он за РТ Балкан.

Зечевић додаје да су актуелне теме и пољопривреда, у којој Француска има велико искуство, као и производња муниције: "Ту је питање муниције, која недостаје у Европи и која се производи код нас, зато да је могуће да француска жели да инвестира у том сектору."

Када је реч о процесу евроинтеграција, Зечевић наводи да га Париз подржава "само уз нормализацију односа са Приштином, по моделу француско-немачког плана".

Бранковић: Састанак прилика да Вучић понови аргументе против чланства "Косова" у СЕ

Дипломата и бивши амбасадор Србије у УН Бранко Бранковић изјавио је за "Косово онлајн" да Вучић током посете Паризу нема разлога да заоштрава политичку ситуацију са Француском јер је признала "Косово", али да је то прилика да на највишем нивоу понови аргументе Београда против уласка Приштине у Савет Европе.

Према најавама, каже, акценат посете биће на економској сарадњи, што је Србији врло важно.

"Ми тражимо и хоћемо да имамо што више инвестиција, јер главна улагања стварају доходак. Немамо разлога да са Французима идемо у заоштравања на политичком плану, јер су они признали 'Косово'. Али, то је прилика да се и у вези са Саветом Европе каже много шта, али у вези са Сребреницом. Можемо да кажемо на највишем нивоу шта значи пријем Косова у Савет Европе", наглашава он.

Бранковић додаје да "није да они то не знају, али морамо им стално говорити да имају дупле стандарде, а дупли стандарди никад ништа добро нису донели".