Главни рабин Украјине и Мељинда Харадинај: Како је "Косово" у Украјини добило "великог пријатеља"

Каква веза постоји између једне (некадашње) политичарке са "Косова", украјинског рабина и политике Трампа према Израелу?

Одговор на то питање могла би да да бивша министарка спољних послова тзв. Косова Мељиза Харадинај-Стубла, која је провела последњих неколико дана у Украјини, где се састала са неколико тамошњих званичника и других утицајних личности, између осталог са шефом украјинске обавештајне службе Кирилом Будановим и рабином Мошеом Азманом.

"Дубоко сам захвална на позиву главног рабина Мошеа Азмана, који не само да ми је отворио врата да посетим Украјину, већ је пружио и платформу за разговор о Косову на сваком састанку", написала је она на друштвеној мрежи Икс.

Харадинајева је додала да, када је он похвалио значајну одлуку "Косова" да отвори амбасаду у Јерусалиму, "знала сам да је Косово добило великог пријатеља у Украјини, а то је несумњиво главни рабин Моше Азман".

У видео-снимку који је Харадинајева окачила на свом Фејсбук налогу види се рабин Азман како током окупљања званица јавно захваљује "Косову" на одлуци да отвори амбасаду у Јерусалиму, додајући да је "мало земаља то учинило, зато што се плаше".

Занимљиво је да је истом скупу присуствовала и некадашња председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић.

Азман је широј јавности постао познат након избијања сукоба на истоку Украјине 2014. године, када је основао село за јеврејске избеглице. Он је убрзо постао један од најзначајнијих украјинских лобиста, пре свега у јеврејским круговима на Западу, али и у Израелу.

Везе "Косова", Израела и појединих кругова у Украјини сежу најмање до 2020. године, када је јеврејска држава признала једнострано проглашену независност јужне српске покрајине након што су Београд и Приштина у септембру те године потписале тзв. Вашингтонске споразуме са САД, под покровитељством Трампове администрације.

Србија и "Косово" су се том приликом обавезале да ће преместити (у случају Приштине отворити) своје амбасаде у Јерусалим, у складу са политиком тадашње америчке администрације.

Ђурић: КиМ колевка српске државности, признање озбиљан ударац српско-израелским односима

Док је Београд убрзо одустао од те одлуке, Приштина је у фебруару 2021. успоставила дипломатске односе са Израелом, а месец дана касније отворила је амбасаду у Јерусалиму. Мељиза Харадинај-Стубла је у то време била министар спољних послова у влади приштинског премијера Авдулаха Хотија.

Управо је амбасада "Косова" у Јерусалиму веза приштинских званичника и рабина Азмана. Наиме, амбасадор Приштине је био гост једног догађаја којим се пружала подршка Украјини, који су Азман и Израелци украјинског порекла организовали крајем октобра 2022. године у Јерусалиму.

Том догађају су, између осталих, присуствовали и актуелни премијер Израела Бенјамин Нетанјаху (тада у опозицији), бивши градоначелник Јерусалима Нир Баркат и амбасадор Словачке.

Кампања лобирања Приштине у Украјини

Харадинајева је очигледно искористила своје путовање у Украјину како би промовисала признање тзв. Косова, али и како би покушала да придобије подршку за Приштину пред гласање о чланству у Савету Европе.

Поред Буданова, она се састала и са посланицом украјинске Раде и представницом Украјине у Парламентарној скупштини Савета Европе Маријом Мезенцевом.

"Без обзира на то што ће неке земље бити против или уздржане, изразили смо уверење да ће Парламентарна скупштина Савета Европе, али и Савет министара гласањем, за само неколико дана, подржати тежњу Косова за чланством", рекла је Харадинајева.

Питање признања "Косова" од стране Украјине актуелизовано је након почетка Специјалне војне операције у тој земљи, а сигнали из Кијева о том питању били су у најмању руку контрадикторни.

Украјински опозициони посланик Алексеј Гончаренко се током последње две године профилисао као главни заступник косовске "независности" у Украјини, након што је у августу 2022. године поднео иницијативу за признањем тзв. Косова.

Међутим, поруке украјинских власти биле су далеко одмереније. Тако је украјински председник Владимир Зеленски након састанка са председником Србије Александром Вучићем на маргинама  самита ЕУ-Западни Балкан у августу 2023. године рекао да је током разговора констатовано да је "међусобна подршка територијалном интегритету и суверенитету важан део партнерства Украјине и Србије".

Председници Србије и Украјине су исте ставове изнели и након састанка у Тирани почетком фебруара ове године, када је Вучић поновио да Србија поштује норме међународног права и Повељу Уједињених нација, док се Зеленском захвалио на поштовању територијалног интегритета Србије.

Поделе које несумњиво постоје у украјинском руководству најбоље је осликала "свађа" двојице украјинских амбасадора у Тирани и Београду, непосредно након састанка Вучић-Зеленски крајем фебруара.

РТ Балкан анализа: Шта значи "добар и отворен разговор" Вучића и Зеленског

Наиме, украјински амбасадор у Албанији, Владимир Шкуров почетком марта 2024. је оценио да је "признавање независности Косова питање времена и да се налази на дневном реду".

"Ценимо помоћ Косова. Признавање Косова је на дневном реду. Ништа није немогуће, али смо тренутно више фокусирани на то како да се извучемо из огња. Питање признавања Косова је више политичког карактера, где се мора узети у обзир неколико елемената који се можда не појављују уопштено", поручио је Шкуров.

Међутим, на питање портала "Косово онлајн" за коментар на изјаву својих колега из Тиране, из Амбасаде Украјине у Србији тврде да је њихов став о том питању непромењен.

"Став Украјине остаје непромењен и заснива се на безусловном поштовању суверенитета и територијалног интегритета држава унутар њихових међународно признатих граница", наводи се.

Зеленски се, иначе, у два наврата састао са председницом тзв. Косова Вјосом Османи - на маргинама самита Европске политичке заједнице у Кишињеву и Гранади - али украјинска страна након тих састанака није издавала званична саопштења.