У протеклих неколико месеци на Балканском полуострву забележено је неколико догађаја који указују на појачано присуство НАТО снага на овом простору, а од званичника држава чланица и саме Алијансе стизале су изјаве које потврђују такво стање на терену.
Најскорији такав случај тренутно се одвија у Босни и Херцеговини, где се већ пар дана води полемика око тога да ли ће НАТО послати додатне снаге у виду једног батаљона, као подршку мисији "Алтеа", коју спроводи Еуфор.
Наиме, ово је међу првима најавио потпредседавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Звиздић. Међутим, вест о распоређивању додатних снага НАТО је убрзо означена као "планирана активност", па је тако заменик министра одбране у Савету министара БиХ Александар Гогановић изјавио:
"Напоменуо бих да је ово планирана активност и да се у ствари ради о упућивању дела француског батаљона, односно снага у резерви Еуфора, ради реализације планиране вежбе наших Оружаних снага са снагама Еуфора распоређеним у БиХ".
Заменик министра одбране је додао и да ће "припадници француског батаљона боравити у БиХ само у периоду док траје планирана вежба, као и да су то недавно објаснили командант Еуфора генерал Штиц и министар одбране Зукан Хелез".
Без обзира што се ради о "привременом размештању снага", важно је напоменути да НАТО према споразуму са ЕУ - "Берлин плус" - има право да пошаље своје јединице у БиХ у оквиру мисије Еуфора, јер поменути документ омогућава Европској унији да користи капацитете Алијансе у мисијама безбедносне и одбрамбене политике.
Такође, упркос томе што тренутно нема индиција да ће НАТО заиста трајно распоредити додатне снаге у БиХ, учестале вежбе Војске БиХ са чланицама Алијансе, попут оне од 8. јануара, када су амерички вишенаменски борбени авиони Ф-16 надлетали Брчко и Тузлу, као и активности у другим областима Балкана, ипак говоре да НАТО жели да успостави "ред" на овим просторима, а изгледа да се једино Србија не уклапа у планове Алијансе.
Косово и Метохија - појачано присуство Кфора и наоружавање тзв. КБС
Што се тиче ситуације у јужној српској покрајини, ту су намере НАТО-а јасније, будући да Алијанса већ увелико наоружава и обучава нелегалне тзв. Косовске безбедносне снаге, које у очима Запада представљају војску тзв. Косова.
Процењује се да је у последњих шест година број припадника тзв. КБС удвостручен, те да их је сада око 5.000, а поред лаког пешадијског оружја којим су располагали на почетку, сада у употреби имају минобацаче, оклопна возила, противоклопне ракетне системе, дронове и беспилотне летелице, као и помоћ западних инструктора и специјалиста.
Уз све то приштинске власти, наравно у складу са трендом који промовишу поједине НАТО чланице, најављују увођење обавезног служења војног рока, а треба подсетити и да је већина албанског становништва на КиМ наоружано и сврстано у територијалне јединице.
Све ово представља озбиљну претњу за Србију, и то не због неког конкретног наоружања или нивоа обучености припадника тзв. КБС, већ због чињенице да ову нелегалну "војну" формацију, као и њену квазидржаву, чува управо НАТО кроз мисију Кфор.
Тако је поред улагања и јачања тзв. КБС, Алијанса у протеклих неколико година радила и на оснаживању сопствених капацитета на КиМ, па је број припадника Кфора у односу на 2022. годину, када их је било 3.700 повећан за око 800 људи.
Да број од 4.500 НАТО војника у јужној српској покрајини није коначан, указују потези појединих чланица као што су Бугарска и Немачка, које су послале или планирају да пошаљу још војника у поменуту мисију.
Албанија и Румунија - нове старе базе и шпијунски авиони
Поред деловања на територији или у непосредној близини Србије, НАТО је од почетка године појачао своје присуство и на нешто даљим деловима нама суседних држава - Румуније и Албаније.
Тако је код наших јужних комшија окончана обнова ваздухопловне базе Кучова, изграђене педесетих година за време власти Енвера Хоџе, на којој се до скоро налазило "гробље" застарелих совјетских и кинеских борбених авиона. База се простире на 350 хектара, а у њену обнову и претварање у савремену ваздухопловну базу за потребе Алијансе на Западном Балкану уложено је 50 милиона долара.
Кучова је 18. фебруара и званично стављена у службу НАТО-а, па ће на њој сада бити стационирани савремени хеликоптери и беспилотне летелице албанског ратног ваздухопловства, али и борбени авиони и други ваздухоплови других чланица Алијансе. Такође, очекује се да ће након базе код Кучова, бити изграђена и нова поморска база у Порто Роману, наравно поново у сарадњи са НАТО-ом.
Што се тиче Румуније, ова држава ускоро ће постати земља са највећом НАТО базом у Европи, јер је средином марта покренуто проширивање и обнављање појединих делова 57. ваздухопловне базе "Михаил Когалничану". Овај објекат налази се у близини лучког града Констанца на Црном мору, на око 130 километара удаљеност ваздушном линијом од границе са Украјином.
У бази се тренутно налази око 5.000 војника, а након проширивања моћи ће да прими 10.000 војника са њиховим породицама. Иначе "Михаил Когалничану" је познат по томе што служи као полазна тачка летелица у склопу мисије "Појачана контрола ваздушног простора", коју је НАТО покренуо 2014. године, а која подразумева појачано патролирање изнад Источне Европе и Црног мора.
Из положаја ове базе и сврхе у коју се користи, јасно је да је њено обнављање покренуто са циљем да се од ње направи нека врста полазне тачке и логистичког центра у случају потенцијалне интервенције НАТО-а у Украјини, односно напада на Русију.
Иако је база примарно намењена за јачање источног крила и присуства НАТО-а у Црном мору, Алијанса се потрудила да објекат у Румунији искористи и против Србије. Тако је у домаћој јавности ова база постала позната по томе што из ње од 2022. године редовно полећу извиђачки авиони "артемис", који константно патролирају у непосредној близини Србије и осматрају активности наше војске.
Опкољавање Србије и/или Русије
Јачање присуства НАТО снага и инфраструктуре на Балканском полуострву се, према мишљењу генерала, оснивача и првог команданта 72. бригаде за специјалне операције Милорада Ступара спроводи са циљем јачања јужног крила Алијансе и опкољавања Русије.
"Све ово што се дешава на Балкану повезано је са циљевима НАТО-а у смислу опкољавања Русије. Чињеница је да је Јадранско море, посебно део код Отранских врата нарочито занимљив за НАТО и то због пребацивања снага из САД. За ту сврху, поред базе у Албанији постоји и неколико база у Грчкој", рекао је Ступар за РТ Балкан и додао:
"Суштина је да се прави копнена веза за пребацивање снага из Америке од Албаније и Грчке до Румуније и Бугарске, а све је то део борбе за Црно море које према плановима Алијансе треба да постане 'НАТО језеро' попут Балтичког".
Због тога се према његовом мишљењу шири и база надомак Констанце, а пребацивање трупа Алијансе у случају сукоба са Русијом одвијало би се и преко територије Косова и Метохије и централне Србије, будући "да смо дали сагласност да НАТО може прелазити преко наше територије".
Што се тиче ситуације у Босни и Херцеговини генерал Ступар сматра да је у питању "притисак да ова држава постане чланица НАТО, што се не може постићи без сагласности Републике Српске".
Он је додао и да се Србија налази у тешком положају јер је њена војна неутралност, односно процес грађења исте доведен у питање.
"Наша војна неутралност је угрожена јер се на нашој територији у супротности са резолуцијом 1244 и задацима Кфора да разоружа све формације на КиМ, прави тзв. косовска војска која у будућности може бити озбиљан противник Војске Србије, а данас служи као средство притиска у склопу 'тихе олује', тј. исељавања нашег народа са простора Косова и Метохије", оцењује Ступар.
Генерал додаје и да посебно треба водити рачуна развоју оружаних снага држава из нашег региона - пре свега Албаније, Хрватске и БиХ, јер би оне "уз подршку појединих земаља, али не и читавог НАТО-а, могле да учествују у потенцијалној агресији на Србију".
Како би смо избегли потенцијалне сукобе, наш саговорник сматра да Србија мора наставити са изградњом војне неутралности и то јачањем своје привреде, дипломатије и система одбране, који представљају "три стуба војне неутралности".
"Ми треба да направимо такав систем одбране који ће својим борбеним могућностима бити способан да нанесе велике људске губитке, на које су они (државе у оквиру НАТО) веома осетљиви, као и финансијске трошкове потенцијалним агресорима", изјавио је Ступар.
"Међутим, војна неутралност мора бити призната, пре свега од великих сила - НАТО-а, Русије и Кине - а потом је потребно направити међународне уговоре који ће је гарантовати. Није довољно да је ми само прогласимо, већ морамо својим системом одбране на неки начин присилити велике силе да је признају", закључује он.