Србија и Балкан
Чије је српско Косово? Шта ђаци уче о историји јужне покрајине
Борба за сећање је у пуном јеку – засад се копља ломе преко леђа ђака
Они који се не сећају историје, осуђени су да је понове, али, шта би од Срба остало ако би се поновиле деценије страдања на Косову и Метохији, на које сећање, барем у уџбеницима историје за осмаке, једва и да постоји?
Носећи од куће поклич "Косово је срце Србије", српски малишани на часове историје долазе како би сазнали да се том "срцу", посвећује свега неколико страница уџбеника, и то пред крај школске године.
И тако док Албанци, изврћу историју, и својим малишанима сервирају лекције по којима су они српске жртве, а Срби агресори, и деца у Србији остају ускраћена чак и за истину, иако своје прошлости немају разлога да се стиде.
Прелиставајући лекције из уџбеника за осми разред основне школе, налетели смо чак и на информацију да Косово "није у саставу Србије".
"НАТО агресија окончана је 9. јуна, када је на војном аеродрому у Куманову, у Македонији, потписан споразум о војнотехничкој сарадњи између Војске Југославије и НАТО-а. Споразум је предвиђао прекид непријатељстава, повлачење Војске Југославије и српске полиције с простора Косова и Метохије у року од 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије (пет километара на копну и 25 километара у ваздуху) и обавезу међународних снага (КФОР-а) да разоружају снаге ОВК. У складу са тим споразумом српске снаге безбедности почеле су повлачење с Косова и Метохије, које од тада фактички више није било у саставу Србије", пише уџбенику државног издавача, Завода за уџбенике, чији су аутори Драгомир Бонџић и Коста Николић.
Али, ако Косово више "фактички није у саставу Србије", зашто и данас приштинске власти, заједно са земљама Запада инсистирају на не само "дејуре", већ и "дефакто" признању лажне државе?
Ако Косово више није српско, због чега и даље у Уставу Србије?
У преамбули највишег акта Србије, јасно је, наиме, наглашено да је "покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима".
Зашто се онда српским ђацима прича другачије, кад су већ и аутори овог уџбеника, у својој лекцији поменули Резолуцију 1244, и подвукли да је овим документом "формално гарантован територијални интергритет Србије и Југославије".
У уџбенику истог издавача, чији су аутори Момчило Павловић и Ђорђе Ђурић, ни речи нема о томе да је Кумановски споразум означио да Косово "фактички није у саставу Србије". Наведено је само да се према његовим одредбама српска војска повукла још пет километара "у дубину своје територије од административне границе са Косовом (зона безбедности)", као и да Резолуција 1244 гарантује територијални интегритет Југославије.
Лекција коју уче ђаци из књига које им даје фондација "Алек Кавчић" (а које штампа "АрхиКњига") објашњава да су Војно-техничким споразумом у Куманову ВЈ и полицијске снаге повучене са територије КиМ "које се Резолуцијом СБ УН нашло под међународном управом".
"На простору Косова и Метохије размештене су међународне оружане снаге УНМИК и КФОР као и међународна администрација. Одлазак српских снага безбедности изазвао је исељавање у централну Србију. Уследио је велики број злочина припадника ОВК и других екстремиста над српским и неалбанским цивилним становништвом као и косовским Албанцима који су били лојални СР Југославији", додаје се.
Завод за уџбенике је и пре неколико година био мета бројних критика будући да је у радној свесци из географије за ученике шестог разреда Косово од Србије било одвојено дебљим линијама које се иначе користе за обележавање државних граница.
Раније је повучен и уџбеник историје за шестаке аутора Радета Михаљчића, у коме је писало да су Словени од Албанаца примили обичаје и културу, као и да им је својевремено Стефан Немања преотео крајеве северне Албаније.
"Кад се битке и конвенционални ратови заврше, предстоје нове битке – за сећање. Орвел је одавно упозоравао да онај ко има монопол над прошлошћу, влада и будућношћу једног народа" упозорио је недавно за РТ Балкан историчар Немања Девић.
Битка за истину, дакле, готово и две деценије након лажно и нелегално проглашене независности Косова, још се води, а жртве су, засад – и српски ђаци.
