Уочи представљања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, све су већи притисци на српски народ, Републику Српску и Србију. Породице српских жртава питају да ли ће њихова браћа, сестре, очеви и мајке икада добити једнак третман или је за колективни Запад жртва само бошњачка?
Породице жртава подсећају да је у околини Сребренице током рата убијено 3.500 Срба, уништено и попаљено више од 80 села.
Да ли има правде, пита и Брано Вучетић којем су муслимани из Сребренице убили читаву породицу.
Село Бјеловац је 14. децембра 1992. године до темеља запаљено и уништено. Муслимани из Сребренице упали су с намером да српски народ потпуно униште. Убили су 109 мештана овог села, међу којима и породицу Бране Вучетића: мајку, оца и малолетног брата.
"Сво троје су убили на прагу моје куће и то су учиниле комшије муслимани. Они су морали да пређу километре да дођу у моје село и да убију брата који је имао 17 година и није био легитимна војна мета. Мој отац је само чувао мене, брата, своју кућу и своје огњиште, није отишао у Сребреницу да убија, нити је икога убио", каже Вучетић.
Брано је тада имао девет година. Гледао је муслиманске војнике како пред његовим очима оштре нож и прете да ће прво заклати децу, па остале.
У кући, где се са осталим цивилима крио, злочинци су убацили бомбу кашикару. Тада су га са 30 гелера у телу, оставили у животу, али и спровели у муслимански сребренички логор.
"Једна од бомби је пала у нашу просторију, између мене и Мире и рањени смо, ја сам добио 20 гелера и два гелера у мозгу", прича Брано.
У логору су га физички малтретирали припадници 28. дивизије такозване Армије БиХ. Размењен је након два месеца.
"Размењен сам након 56 дана, Божијом вољом. На размени није имао ко да ме чека, јер су ми убијени сви чланови породице", прича Брано.
Брану данас више од гелера боли то што нема правде, јер су српске жртве у очима дела међународне заједнице жртве другог реда, а у резолуцији која се припрема о Сребреници, биће третиране само бошњачке жртве.
"Нажалост, правде нема, врло добро знамо да се пропаганда води против српског народа. Ми само желимо истину, а ова резолуција ће само да поремети међуљудске односе, поготово у Братунцу и Сребреници, тако да не видим ништа добро у томе", каже Брано.
Данас Брано живи у Сребреници и са зебњом чека да чује да ли ће они који су му све побили резолуцијом о Сребреници бити амнестирани. Пита где су српске жртве - 3.500 убијених у околини Сребренице, 80 спаљених села и више од 5.000 уништених кућа. За ова и остала масовна убиства српских цивила у средњем Подрињу, одвођење и мучење деце у логорима нико није одговарао, а починиоци с били познати и хашким и истражиоцима Суда БиХ.
Да ли ће неко написати резолуцију о томе?