Сатима је синоћ и ноћас у Специјалном државном тужилаштву у Подгорици трајало саслушање Миливоја Катнића, бившег главног специјалног тужиоца Црне Горе који је због сумње да је починио кривична дела стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја ухапшен јуче ујутру у Подгорици.
После саслушања, Катнићу је одређен притвор до 72 сата и постављен му је бранилац по службеној дужности.
Пре Катнића, у СДТ у Подгорици синоћ је саслушан и некадашњи помоћник директора Управе полиције Црне Горе Зоран Лазовић који је због сумње да је починио иста кривична дела ухапшен такође јуче ујутру. И Лазовићу је одређено задржавање до 72 сата.
Државни тужилац и портпарол СДТ-а Вукас Радоњић јуче је после хапшења Катнића и Лазовића саопштио да је акција уследила после вишемесечног координисаног деловања СДТ-а, Специјалног полицијског одељења и Агенције Европске уније - Еуропола.
Подгорички медији јутрос преносе да Специјално државно тужилаштво сумњичи Лазовића да је "аминовао отварање црногорске границе за улазак плаћеника кавачког клана Вељка Беливука и Марка Миљковића и за спасавање Душка Рогановића тешких оптужби", а Миливоја Катнића да му је у томе помагао.
По овим незваничним наводима, Тужилаштво терети Лазовића да је "формирао криминалну организацију чији су чланови постали Катнић, специјални тужилац Саша Чађеновић који је раније ухапшен, као и Лазовићев син Петар, ухапшен јула 2022. године".
Радоњић је додао и да су јуче претресени станови и друге просторије у Подгорици, на Цетињу и у Будви и Бијелом Пољу ради проналаска трагова кривичног дела и предмета који могу бити од користи за поступак.
Миливоје Катнић био је непуних седам година, од средине 2015. до почетка 2022. године, главни специјални тужилац Црне Горе након чега је, годину и по од промене власти у овој држави, отишао у старосну пензију.
Његову каријеру на челу Специјалног тужилаштва Црне Горе свакако је обележила афера "државни удар", односно акција коју је Катнић спровео у јесен 2016. године, на дан парламентарних избора у Црној Гори, када је у Црној Гори ухапшена група у којој су поред осталих били и тадашњи лидери ДФ-а Милан Кнежевић и Андрија Мандић, актуелни председник Скупштине Црне Горе.
Ухапшени су тада оптужени за припремање терористичких напада и покушај насилне смене власти. Група ухапшених је после маратонског суђења које је преносила телевизија осуђена на вишегодишње казне затвора али је првостепена пресуда у међувремену укинута и наложено је ново суђење.
За опозицију и део невладиног сектора у Црној Гори у време власти ДПС-а, Миливоје Катнић био је "батина Мила Ђукановића" и владајуће странке. Што се самог Ђукановића тиче, Катнићу је за седам година колико је био главни специјални тужилац више пута понављано питање да ли ће се у делокругу његовог рада наћи сам председник Црне Горе и председник ДПС-а, али је одговор Катнића углавном био да што се тога тиче нема ни "удаљених сумњи".
Катнић је, иначе, 1993. године као приправник прешао у Војни суд, изабран је за војног судију, и на тој функцији остао је до 2004. године одакле је прешао у Апелациони суд. После оснивања Специјалног тужилаштва кандидовао се и прешао у ову правосудну институцију упркос захтевима неких НВО у Подгорици да се расветли Катнићева "ратна биографија" из времена 90-их.
Њега је, поред осталог, један затвореник у војном логору Морињ оптужио да је као официр КОС-а током рата у Хрватској био одговоран за пљачке у Цавтату код Дубровника, што је Катнић демантовао.
Почетак Катнићевог рада у СДТ-у, обележио је налог за хапшење некадашњег високог функционера ДПС-а Светозара Маровића.
Тек у јесен 2021. године после отварања афере "Пандорини папири" у СДТ-у је формиран и овај случај. Катнић је тада рекао да у овом случају постоји "један облик сумњи, нећу рећи удаљене, него на крајњем полуоснову".
Афера "Пандорини папири" односи се иначе на податке са истраживачких мреже и наводе да су Мило Ђукановић и његов син Блажо, наводно, 2012. године склопили тајне уговора управљања њиховом имовином а преко мреже компаније из Панаме, Гибралтара, Швајцарске, Велике Британије.