Србија и Балкан
Поглавље 35 и косовски услов: Шта даље?
Када у Београд стигне текст измене преговарачког оквира са ЕУ, који ће од сада укључивати услов признања независности "Косова", очекује се реакција. Како Србија може да одговори на овакав захтев?
Још само једна степеница остала је до тога да такозвани Охридски споразум, којим се дефакто признаје независност "Косова", постане део преговарачког оквира за чланство Србије у Европској унији.
Након што су амбасадори држава чланица ЕУ усвојили ажурирани текст поглавља 35, очекује се да исти на Савету ЕУ за спољне послове у понедељак 22. априла буде потврђен, а онда званично буде упућен Београду као текст преговарачке позиције Брисела.
Како сазнајемо, у Београду ће бити одржан састанак конституената државне власти на којем ће Србија заузети свој став поводом измене преговарачког оквира. Тај састанак требало би да буде одржан када текст званично буде стигао у Београд, а након чега ће Брисел очекивати одговор Србије.
Имајући у виду да се овим условом да Србија призна независност тзв. Косова крши Устав, шта Београд може да учини и како да одговори?
Улазимо у дипломатски период разјашњавања на релацији Брисел–Београд, сматра дипломата Зоран Миливојевић.
Напомиње да, ако се озакони да је признање независности тзв. Косова услов за чланство у ЕУ, то отвара питање даљег статуса преговора и разрешење да ли ЕУ заиста жели Србију као чланицу
"Србија има свој Устав и став да неће да призна независност Приштине, што Брисел зна. Према томе, они доносе политичку одлуку да онемогућују даље преговоре са Србијом уколико то постане део преговарачког оквира", каже Миливојевић.
Додаје да Брисел има право да мења преговарачки оквир, али да би се преговори по њему наставили, са тим мора и Србија да се сагласи.
"Србија ће рећи да ми нећемо да признамо Косово, те да се ЕУ у том смислу изјасни да ли жели да настави преговоре са Србијом као чланицом УН, са њеним међународно признатим границама или жели нешто друго. Ми ћемо тражити од њих да се изјасне", каже Миливојевић и напомиње да ће Београд рећи како су наш национални интерес, суверенитет и територијални интегритет важнији од чланства у ЕУ.
Они се праве да желе да нас приме у Европску унију, а ми се правимо да хоћемо да уђемо, овим речима ситуацију описује професор са Правног факултета Универзитета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић.
"Нико никоме не сме у лице да каже шта стварно мисли јер ако би Брисел нама рекао: ми не желимо да вас примимо, онда бисмо њима испоручили рачун јер нас вуку за нос. Ако бисмо ми њима рекли да нећемо да уђемо, онда би они нама испоручили рачун", појашњава Ристивојевић у изјави за РТ Балкан.
Уопште није ствар шта пише у поглављу 35, сматра наш саговорник, већ је у томе што се оно већ десети пут допуњава и напомиње да уопште није важно да ли ћемо услове испунити, јер ће они стално бити допуњавани.
"Сталним допуњавањем услова нам демонстрирају да не желе да нас приме, а ми сталним неиспуњавањем услова можемо да покажемо да немамо намеру да уђемо у ЕУ, иако то никада нећемо изговорити", каже Ристивојевић.
Суштина је, закључује Ристивојевић, да се они који још имају илузије о Европској унији тих илузија ослободе.
