РТ Балкан истражује: Зашто је Јасеновац забрањен за српске званичнике

Министар задужен за дијаспору Ђорђе Милићевић испраћен је из Хрватске када је пожелео да посети меморијални комплекс Јасеновац, посвећен успомени на злогласни усташки логор из Другог светског рата.

Слична ситуација, с битном разликом да најчешће није дозвољен ни улазак у земљу, понављала се неколико пута. 

Министар Милићевић је као грађанин и Србин, како је рекао, желео да посети Јасеновац, што му није дозвољено јер то није најављено у програму посете Хрватској, како је навело Министарство унутрашњих послова ове земље. А онда је уследила и протестна нота Србије Загребу због ускраћивања могућности српском министру да ода пошту жртвама стравичних усташких злочина.

Након незваничне најаве да би посетио Јасеновац, тадашњи министар одбране Александар Вулин 2018. проглашен је непожељном особом и забрањен му је улазак у Хрватску. Образложено је да је то због његових непримерених изјава о овој земљи. И тада је уручена протестна нота: овог пута Загреба Београду и то због тога што је Вулин изјавом да о посети Јасеновцу одлучују он и врховни командант Војске Србије Александар Вучић "негирао суверенитет Републике Хрватске".

Београд упутио дипломатску ноту Хрватској: Српском министру ускраћена слобода кретања

Са хрватске границе је годину дана касније враћена делегација Војске Србије која се упутила у Јасеновац и то због тога што су у коферима имали свечане униформе српске војске. Одлуку хрватских власти није променило ни уверавање делегације ВС да неће носити своје униформе у Јасеновцу и да ће спомен-комплекс посетити у цивилу. У разлозима за забрану уласка у Хрватску наведено је да немају одговарајућу документацију којом би оправдали сврху боравка, како су то пренели медији.

Коначно, ни председнику Србије Александру Вучићу није дозвољена посета једном од најстрашнијих логора у Другом светском рату. Вучићу је 2022. године одбијена неформална посета Јасеновцу с образложењем да није званично најављена. Сам српски председник изјавио је тада да је преко Милорада Пуповца најавио посету хрватским властима, као и да је два пута упућивао званичне молбе за посете: у септембру 2021. и марту 2022.

"Добили смо одговор да посета у овом тренутку није добродошла", изјавио је Вучић говорећи о овој теми у јулу 2022. године.   

Председник Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац каже за РТ Балкан да је у свим овим случајевима, иако сваки има своје специфичности, највероватније у питању комбинација непоштовања протокола и веома лоших односа две земље.

"Да дође неко ко је у добрим односима са хрватском државом, њиховим руководством, дозволили би му вероватно да иде где год хоће. Али ако долази неко из Србије, тај неко мора бити свестан у каквим су лошим односима две државе и да су под специјалном контролом и да сваки корак морају унапред да најаве, да ће тражити 'длаку у јајету'. Такође, не можеш бити у исто време и министар или председник и обичан грађанин. Ушао си у земљу као министар и протокол те прати све време. Једва чекају да погрешиш да ти покажу зубе", каже Штрбац.

Посебно је питање колико је то морално или није, али је реалност односа две земље таква да су они никад гори, додаје наш саговорник.

"Тако лоше односе две државе нису имале ни деведесетих година када се највише гинуло и пуцало. Односи су оптерећени прошлошћу, садашњошћу, ни у чему се не слажемо. Хрватска каже: није време. То време ће можда доћи за сто година, ја га нећу дочекати сигурно", истиче Саво Штрбац.

Објашњење да није време за посету српског председника Јасеновцу, које су дале хрватске власти, а цитирао Вучић, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта види као анти-цивилизацијску поруку.

"Култура сећања на жртве геноцида требало би да буде неприкосновена. Не би смела да постоје било каква ограничења или објашњења да још увек није време. То јасно говори да Хрватска и даље живи заробљена у својој мрачној прошлости", каже Линта за РТ Балкан.

Срамно је да Хрватска као чланица ЕУ, која би требало да поштује темељна људска права, доноси одлуке о забрани било коме, па и српском званичнику, да посети највећу фабрику смрти у Другом светском рату, коментарише Линта, осврћући се на овај најновији случај.

"То показује да у Хрватској и даље нема искрене и стварне спремности на суочавање са својом геноцидном и злочиначком прошлошћу из времена Другог светског рата, али и из времена деведесетих година. Хрватска није истински демократска држава која је направила јасну дистанцу према усташком покрету и злогласној НДХ", каже Линта.

Он додаје да је то, такође, један од начина да владајућа гарнитура у Хрватској, чији је носилац Хрватска демократска заједница, прикупља политичке поене на десници, односно у хрватском народу, показујући се као власт која тобоже инсистира на некаквим процедуралним питањима, истиче наш саговорник.

"Жалосно је што се то дешава, али је то реалност и мислим да ће се то понављати и у наредном периоду", закључује Линта.