Гутереш представио извештај о раду УНМИК-а: Повећане тензије између Београда и Приштине

Генерални секретар УН Антонио Гутереш у шестомесечном извештају о раду УНМИК-а позвао је да се без одлагања приведу правди организатори инцидента у Бањској и да се у оквиру дијалога под покровитељством ЕУ хитно разговара о примени нових прописа о валути и готовинским трансакцијама.

Седница Савета безбедности УН о раду УНМИК заказана је за 22. април, а Гутереш је у извештају који се односи на период од 19. септембра 2023. до 15. марта 2024. године навео да је било напретка у примени договора постигнутих уз посредовање ЕУ, али да су тензије између Београда и Приштине повећане и да је ситуација на северу Космета остала крхка.

Гутереш је поздравио напредак који је постигнут крајем 2023. године у примени договора постигнутих под покровитељством Европске уније, укључујући примену мапе пута за енергетику из 2022. године и омогућавање слободе кретања возила између тзв. Косова и Србије.

Он је истакао да је континуирано конструктивно ангажовање потребно како би се осигурала стална примена споразума, јер је то неопходно за спречавања нових тензија и сукоба.

"Снажно осуђујем озбиљан безбедносни инцидент који се догодио 24. септембра 2023. у Бањској, који је водио трагичном губитку живота и позивам да се истрага комплетира и да се организатори приведу правди без одлагања", истакао је Гутереш у извештају, који је објављен на сајту УН, преноси "Коссев".

Он је истакао да је забринут због примене нових регулатива о валути и готовинским трансакцијама које су погодиле економска и социјална права мањинског становништва, посебно рањивих група.

Гутереш је позвао да се о том питању хитно разговара у оквиру дијалога под покровитељством Европске уније и да се осигура да права свих заједница које су погођене поштују и заштите.

Он је позвао обе стране да реафирмишу своју посвећеност бриселском дијалогу и да потпуно примене постојеће договоре.

Гутереш је истакао важност хитног одржавања превремених локалних избора у свим општинама уз учешће косовских Срба како би се смириле тензије и кренуло напред.

Он је поздравио примену одлуке тзв. Уставног суда Косова из 2016. о имовини манастира Високи Дечани, што је, како наводи, корак напред у успостављању поверења између свих заједница на КиМ.

У извештају се указује и на то да нема напретка у формирању Заједнице општина са српском већином упркос дипломатском притиску.

Велики део извештаја посвећен је догађајима од 24. септембра у Бањској, о којем се говори као о "озбиљном безбедносном инциденту".

Детаљно се описују дешавања након тог догађаја који је према наводима у извештају подигао тензије између Београда и Приштине, те да је Србија појачала војно присуство на административној линији, које је потом повукла под међународним притиском.

Наводи се да је у њему учествовало око 30 наоружаних особа, да је погинуо један косовски полицајац, да су два рањена и да је погинуло троје нападача.

Наводи се да је тзв. косовско руководство оптужило Србију за системско подстицање и спонозорисање насиља, док је председник Србије Александар Вучић одбацио било какво мешање српских власти и тврдио да је инцидент реакција косовских Срба на присуство косовске полиције на северу.

Како се додаје, одговорност за догађај преузео је Милан Радоичић којег су српске власти 3. октобра привеле, али су га ослободиле наредног дана, а Виши суд у Београду је поднео кривичну пријаву и наложио његово условно пуштање на слободу до суђења.

У извештају се истиче да су тзв. косовске власти 3. октобра издале налог за хапшење Радоичића и још 21 особе, те да је 30. октобра 2023. и 16. фебруара ове године додато још 19 особа, а да је 4. марта ове године Интерпол објавио црвену потерницу за 29 особа, док је министар спољних послова Србије Ивица Дачић одбацио изручење Радоичића.

Део извештаја говори о ситуацији након одлуке Централне банке тзв. Косова којом је онемогућено коришћење динара, те се истиче да је она омела исплате пензија и плата запосленима у институцијама које финансира Србије и да утиче на мала и средња предузећа, као и на здравство, дечју заштиту и образовање.

Додаје се и да та уредба додатно заоштрава односе Београда и Приштине.

Говори се и о забрани увоза српске робе, те се истиче да је то утицало на социјално-економска права становништва и привреде и да је 9. новембра директор Клиничко-болничког центра у Северној Митровици апеловао да немају основна средства за рад.

У извештају се говори и о повратницима после рата 1999. године и наводи да је са Космета протерано око 200.000 Срба, а да се од 2000. вратило око 29.405 припадника националних мањина, од којих 12.824 особе српске националности.

Наводи се да су се у периоду који је извештај обухватио, вратиле 84 особе, од којих 62 Срба, 13 Рома, седам Египћана и двоје Ашкалија.