Шћиприм Арифи више није председник општине Прешево, а, након распуштања тамошње скупштине општине, власт у овом месту водиће Привремени орган на чијем челу ће, према одлуци Владе Србије, бити Рагми Мустафа, а чланови Тефик Бајрами, Сами Саљиху, Шкембим Вељиу и Бранко Трајковић.
У решењу о распуштању Скупштине општине Прешево које је донела влада, наводи се да ће Привремени орган обављати "текуће и неодложне послове из надлежности Скупштине општине Прешево и извршних органа Општине утврђене законом и Статутом општине, до конституисања Скупштине и избора извршних органа општине након одржаних избора".
А избори на којима ће се одлучити политичка судбина овог места, одржаће се када и београдски избори - 2. јуна – када ће гласати све општине и градови у којима се није гласало 17. децембра.
Арифију, међутим, тешко пада што ће морати да се опрости од фотеље, па се од власти раставио уз прилично тешке оптужбе.
"Јуче у поноћ ауторитарна власт у Београду, самовољно и без икакве законске процедуре, као и без икаквог званичног саопштења, српски и антиалбански режим, настављајући традицију Милошевића из 90-их, насилно ме је скинуо са позиције Председника општине Прешево. Истовремено, овај насилни антиалбански режим је успоставио привремену власт до следећих избора", навео је Арифи на Фејсбуку, доводећи своју смену у везу са наводним Вучићевим "јавним претњама Албанцима Прешевске долине", али и чињеници да му је изречена пресуда за истицање албанске националне заставе 28. новембра.
Он је додао да су за његову смену одговорни и Албанци "србофили", који су давали "беспоштедну подршку", те да се на све пожалио и "међународним партнерима из САД и ЕУ".
Чињенице, међутим, говоре да је већ одавно било крајње време да се реши потпуно нестабилна политичка ситуација у Прешеву, будући да тамошња власт још од летос нема већину и да скупштина није заседала чак девет месеци, иако Закон о локалној скупштини прописује да мора да одржава седницу најмање једном у три месеца. Уколико није тако, распушта се скупштина општине и услед тога "пада" и председник општине, те општином даље управља привремени орган.
Да је управо то и разлог због кога је у Прешеву уведена привремена управа, потврдио је и Мустафа. Он је у изјави за медије приметио да су ванредни избори могли да буду одржани и 17. децембра, и да је за то постојао правни основ "али Влада Србије из неког разлога није хтела да раније уведе привремено стање и именује Привремени орган".
Додао је и да досадашњи председник општине Прешево Шћиприм Арифи није желео да пошаље представника своје партије Алтернатива за промене у Привремени орган, због чега је ДПА, као друга најјача странка у Скупштини, добила два посланика, рекао је Мустафа.
Осим њега, у Привременом органу су Тефик Бајрами из ДПА, председник Покрета за реформе Сами Салиху, Шкембим Велију из Партије за демократско деловање и Бранко Трајковић из СНС.
Шћиприм Арифи осуђен је, иначе у суду у Врању на новчану казну од 470 евра због постављања албанске заставе на страначке канцеларије у Бујановцу 27. новембра 2022. године, дан уочи годишњице независности Албаније.
У одлуци је наведено да су он и његова странка оглашени кривим јер су 27. новембра 2022. године у 21.05 "подигли заставу стране земље Албаније, а нису подигли заставу Србије".
Овим су, навео је суд, Арифи и његова странка прекршили закон који регулише употребу заставе и других националних симбола Србије.
И председник општине Прешево Шћиприм Арифи истакао је јуче заставу Албаније на згради Општине Прешево, а пре тога је поручио да је поставља већ седми пут и захвалио се свима који му пружају подршку, тражећи да подршка не изостане и у будућности, преноси портал "Бујановачке".
Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне, у коме се у члану 8. прописује начин истицања симбола друге државе.
"Грб, односно застава стране државе могу се истицати у Републици Србији само уз грб, односно заставу Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено", наводи се у Закону.
Ко је ко у Прешеву?
Арифи, осим што је очигледно уживао у провоцирању Срба и Србије, између осталог није ништа боље односе није имао ни са "друштвом" преко административне линије, те је тако председника привремених приштинских институција Аљбина Куртија називао "преварантом и разјединитељем", и називао га албанским Зеленским и првим албанским премијером који је отворено антиамерички настројен и хушка против САД и западних интересa.
Прошле године Шћиприм Арифи завадио се и са Националним саветом Албанаца због наводне злоупотребе средстава привремених приштинских институција. Једна од његових визија је, како је раније говорио, "промена граница" и уједињење " Прешевске долине" са "Косовом".
Мустафа је, иначе, бивши председник Националног савета Албанаца, а осим што је познат и као бивши градоначелник Прешева, знамо га и јер је био и гост пријема који је усред Београда организован на дан проглашења такозване независности Косова, а коме је, између осталих присуствовао и Шаип Камбери, један од седам посланика који у Народној скупштини наступају самостално. Био је један од представника Албанаца који су путовали у Вашингтон тражећи од Америке да Албанцима у Србији буде обезбеђено "све што имају Срби на Косову".
Он је 16. јануара 2013. године заједно са одборницима у локалном парламенту изгласао почетак легализације спорног споменика припадницима такозване Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе. Припадници Жандармерије МУП-а Србије су 20. јануара 2013. године уклонили споменик.
Крајем прошле године, Мустафа је потврдио да је именован на место политичког саветника првог потпредседника привремене владе у Приштини Бесника Бисљимија. На изборима 17. децембра његова Демократска партија Албанаца, као и Камберијева Партија за демократско деловање, формирали су коалицију за наступ на парламентарним изборима.