Логораш ХПМ/МРНХ Р 7415: Како је Миле Ристић донео слободу јасеновачким мученицима

На данашњи дан пре 77. година је извршен пробој групе логораша из усташког комплекса смрти Јасеновац. На то су се одлучили знајући да им прети сасвим сигурна смрт, каже за РТ Балкан потомак логораша Миле Ристића који је покренуо пробој, правник и одборник у Скупштини Града Градишка Душан Ристић.

Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу

Наш саговорник Душан Ристић истиче да је читаво Поткозарје, а највише Градишка и Козарска Дубица, најстрадалнији крај у бившој Југославији по броју убијених у логору Јасеновац који је формирала Независна држава Хрватска та Србе, Јевреје, Роме и нелојалне Хрвате.

НДХ је била самопроглашена и делимично призната фашистичка марионетска држава, основана на делу окупиране Краљевине Југославије, која је уз помоћ Хитлерове Немачке постојала под вођством усташког режима од 1941. до 1945. године.

"Када говоримо о геноциду, слободно можемо рећи да је ту почињен геноцид. У општини Козарска Дубица, на пример, готово две деценије од ослобођења логора Јасеновац није било мушкарца који би служио војни рок", указује Ристић.

Грајф за РТ Балкан (2. део): Нацисти су били стерилнији од усташа, 57 метода убијања Срба у НДХ

Када је у питању сам комплекс логора Јасеновац, рођени брат Душановог деде Милана, Миле Ристић, Србин из Миљевића у општини Градишка, био је један од главних организатора и хероја највећег бега затвореника из логора Јасеновац.

Према сведоцима, јуриш затвореника према стражарима и капији означио је Анте Бакотић, око 10 сати 22. априла 1945. године, а пролаз кроз капију јасеновачког логора омогућио је Миле Ристић, који је знао да рукује пушкомитраљезом.

Према опису једног од сведока: "На самој капији усташа метнуо митраљез и како је био брисани простор, он је почео да коси. Покојни наш друг Миле Ристић, који је био у партизанима па заробљен, он се некако довукао поред зида тако да је заскочио усташу што је држао митраљез. Убо га је ножем, или нечим другим, не знам. Био сам четврти иза њега. Ристић је узео митраљез и изнео ван капије и окренуо митраљез према извидници. Тако да су се они ућутали, бојали су се за свој живот. Кад је нестало метака он је митраљез бацио у Саву."

Душан потврђује причу сведока и каже да су му његов деда и малобројни преживели логораши испричали ову причу.

"Миле је након тога био баш лоше, али није губио вољу за откривање истине, желео је правду. Сматрао је да је његова одговорност, као преживелог, да о томе упути оне који не знају", указује Ристић.

Недељу дана после пробоја Јасеновца и Милин брат, Милан је отишао до Јасеновца. Милан Ристић желео је да провери да ли можда има преживелих које би спасио, или неког оруђа које би поткозарска честита сиротиња могла да употреби у пољопривредним радовима, будући да је НДХ, под изговором да је "Јасеновац радни логор", одузимала и пољопривредно оруђе становницима Поткозарја.

"Мој деда Милан отишао је након пробоја у логор, да види има ли преживелих које би спасио, можда неког настрадалог да га сахране или да узму неко оруђе за обраду земље, јер је владала велика глад, а усташе су све конфисковале, под изговором да је то радни логор", наводи Ристић, додајући:

"Замислите, наши наивни људи сами су одлазили јер су мислили да је радни логор, а оданде се никада нису враћали. Тамо су људе убијали на најмонструозније начине, комадали их, имали су онај посебан нож – 'србосјек', од раскомаданих Срба правили су сапун у посебним коморама, чак су имали и бизарну забаву да убијају труднице како би им из стомака извукли дете, јер су се претходно кладили којег је пола. Мој деда Милан ушао је у ослобођени Јасеновац и од самог призора који је затекао доживео је слом живаца. Провео је 10-15 дана у болници, био је практично биљка."

Од 600 логораша који учествовали у пробоју, преживело је само њих 117. Страдали су нашли смрт на путу од логорске зграде до логорских капија, на путу, у хладној и набујалој реци Сави, на ливадама око логора те на прилазима шуми код Кошутарице. Другу групу од 470-ак логораша, који су остали у Циглани, усташе су наредних дана побилe и спалилe заједно с логорским објектима. 

По тврдњама "угледних" научника, "заточеници", међу којима се уопште не спомињу Срби већ само противници НДХ, "имали су здравствену заштиту, могли су да примају пакете од куће, слушају оперете и након издржавања казне сви су, осим Јевреја, могли изаћи на слободу". Најагресивнији негатори историје, окупљени у друштву за истраживање троструког логора Јасеновац, издали су књигу извесног Јосипа Печарића о девет година активности, са главним циљем да се "докаже" да је највеће стратиште из епохе НДХ – мит.

Критике на хрватско председавање ИХРОМ: Прикривали геноцид у НДХ

Њихове "научне" студије у којима се тврди да је Јасеновац био радни логор у којем је владала опуштена атмосфера, а да су комунисти после рата на том месту извршили бројне злочине финансирала је и хрватска држава, упркос бројним негативним реакцијама.

Душан је, каже, одрастао уз приче о ужасима које је својим очима видео његов деда Милан, а он му је пренео и искуства рођеног брата Миле, који је нажалост, трагично скончао 1980. године.

"Миле је причао да жели да се врати и да ће све показати, сва места где су људи убијани, објаснити како су мучени, где су бацани и како су сакривани трагови. Знао је, говорило се, сваку циглу и сваки камен злогласног Јасеновца и желео је да се ти злочини открију, да се расветле. Комунисти, нажалост, никада нису дозволили да се о томе јавно говори", истиче за РТ Балкан рођак ослободиоца Јасеновца. 

Мили Ристићу у родном крају подигли су бисту, у знак захвалности за херојски подвиг, његов потомак Душан каже да би још већа сатисфакција била да се убрзо усвоји предлог који је дао у локалном парламенту да једна улица у Градишки понесе назив "Улица јасеновачких жртава".

"Видите, они нама данас забрањују да обиђемо Јасеновац, бројни српски званичници враћени су са границе када су Хрвати чули да иду да се поклоне страдалницима. То никада нисмо смели да дозволимо, није смело да се деси да највеће српско стратиште остане под контролом оних који су га и формирали, да остане у Хрватској", наводи Ристић. 

Нови захтев Загребу: Истражити подручје Јасеновца и неексхумиране гробнице

Србија и Република Српска изградиће два меморијална комплекса који ће обезбедити трајно сећање на жртве геноцида и страдање у Другом светском рату, Душан Ристић је истакао да је то велики корак у неговању културе сећања на српски страдалнички народ.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог светског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 деце.

НДХ је у историји остала забележена по бројним ратним злочинима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима и Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима, претежно комунистима. Такође, Хрватска је једино место на свету где су постојали логори за децу. Како би све било још морбидније, на улазу једног од градова где се налазио истоимени логор већ годинама стоји табла са бизарним натписом "Град Јастребарско – пријатељ деце".