Србија и Балкан
Европски парламент усвојио одлуку: Финансијска помоћ од шест милијарди евра за Западни Балкан
За споразум је гласало 517 од 603 посланика ЕП, 56 је било против, а 30 је било уздржано, а након гласања отвара се пут за успостављање Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан
Европски парламент одобрио је данас привремени споразум са Саветом ЕУ о Инструменту за реформу и раст за Западни Балкан, којим се региону, укључујући Србији, омогућава приступ додатној финансијској помоћи од шест милијарди евра у периоду од 2024. до 2027. године.
За споразум је гласало 517 од 603 посланика ЕП, 56 је било против, а 30 је било уздржано.
Након овог гласања у ЕП отвара се пут за успостављање Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.
Председништво Савета ЕУ и Европски парламент постигли су 4. априла привремени споразум о успостављању овог инструмента, који су потом подржале државе чланице ЕУ и одбори ЕП за спољне послове и буџет.
Инструмент за реформу и раст за Западни Балкан централни је део новог Плана раста за Западни Балкан, који је у новембру 2023. године представила Европска комисија, а осмишљен је да подржи унутрашње реформе на Западном Балкану тако што ће пружити одређене погодности чланства у ЕУ и пре приступања ЕУ.
Инструмент има за циљ покретање друштвено-економских реформи на Западном Балкану, унапређивање економског раста и приближавања ЕУ.
Очекује се да ће се инструментом у периоду од 2024. до 2027. партнерима ЕУ са Западног Балкана обезбедити до две милијарде евра у грантовима и четири милијарде евра у кредитима како би се подржао Западни Балкан на путу ка придруживању ЕУ.
Исплата ових средстава зависи од успешне примене одређених реформи наведених у реформској агенди сваке земље кориснице.
Инструментом ће бити допуњен постојећи Инструмент за претприступну помоћ (ИПА ИИИ) и значајно повећана финансијска помоћ региону.
За добијање подршке из инструмента у привременом споразуму који проистиче из међуинституционалних преговора наводе се и одређени предуслови, као што је поштовање демократских механизама, независност правосуђа и владавина права, као и гарантовање поштовања свих обавеза људских права, укључујући права мањина.
Као услов наводи се и конструктивни ангажман Београда и Приштине "са мерљивим напретком и опипљивим резултатима у нормализацији односа" са циљем да се у потпуности спроведу све обавезе које произлазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса, као и свих претходних споразума о дијалогу и ангажују се у преговорима.
Како се додаје у саопштењу ЕП, посланици су појачали и усклађеност са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и процес консултација са парламентима земаља корисница и цивилним друштвом.
У саопштењу ЕП напомиње се да ЕП подржава строге реформе и јачање вредности ЕУ на Западном Балкану, фокусирајући се на транспарентност, владавину права и економску интеграцију.
Током преговора са државама чланицама, посланици ЕП су, додаје се, успели да подупру своју посвећеност интеграцији Западног Балкана кроз укључивање приступа "основе на првом месту".
Овај принцип повезује владавину права, борбу против корупције и основна права са две друге кључне области процеса придруживања - економским управљањем и јачањем демократских институција и реформе јавне управе.
Они су, како се додаје, били успешни у намери да се побољша управљање инструментом, фокусирајући се на јачи парламентарни надзор и транспарентност.
Наводи се и да ће редовни дијалог на високом нивоу са Комисијом интензивирати улогу ЕП у праћењу и контроли напретка инструмента и обезбеђивању усклађености финансирања са циљевима ЕУ, као што су демократија, економска стабилност и регионална сарадња.
"Релевантне земље кориснице морају ставити на располагање ажуриране податке о крајњим примаоцима који су кумулативно примили финансијска средства која премашују 50.000 евра у периоду од четири године за спровођење реформи и инвестиција у оквиру Инструмента", наводи се у саопштењу.
Поред тога, додата је одредба која се бави синергијама и комплементарностима са другим програмима ЕУ, посебно Инструментом за претприступну помоћ (ИПА), са циљем да се избегне дуплирање помоћи и дупло финансирање.
Посланици ЕП су успоставили оквир који повезује финансијску подршку са јасним индикаторима напретка.
У име Европског парламента преговоре су водили европски посланици из Хрватске Тони Пицула, који долази из редова социјалиста и демократа, и Карло Реслер, који је члан Европске народне партије.
Како се наводи у саопштењу ЕП, Реслер је оценио да је План раста за Западни Балкан, вредан шест милијарди евра, политички подстицај процесу придруживања ЕУ, уз убрзавање стварних структурних и институционалних реформи, укључујући усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и визном политиком.
Пицула је поздравио то што је ЕП у овом мандату ојачао проширење, вративши га на агенду, што, како је навео, потврђује овај споразум.
"Наши предлози у споразуму ће повећати финансирање Западног Балкана, са циљем да се истакне важност владавине права, транспарентности и реформи како би се ове земље, наши партнери, приближили ЕУ. Договорили смо се током преговора да укључимо потпуно усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући рестриктивним мерама, као један од кључних циљева, што је веома важно за Парламент и даће јасан знак тим земљама у региону, које и даље морају да испуне те критеријуме", навео је Пицула.
План раста за Западни Балкан заснован је на четири стуба, чији је циљ јачање економске интеграције партнера са Западног Балкана са јединственим тржиштем ЕУ, подстицање економске интеграције унутар региона кроз заједничко регионално тржиште, убрзање фундаменталних реформи и повећање финансијске помоћи за подршку реформама кроз Инструмент за реформе и раст за западни Балкан.
