Србија и Балкан
Печење или роштиљ: Цене отишле у небо, колико ће нас коштати првомајски уранак?
По свему судећи, а с обзиром на тренутну цену и могућност да она настави да расте, највећи издаци за ускршњу трпезу и првомајски празник биће за специјалитете од свињског меса
За годину дана цена за килограм живог прасета скочила је за трећину, па се поставља питање да ли ће омиљена српска дисциплина - првомајско роштиљање, али и припрема васкршње трпезе, обиловати специјалитетима као што су печење, пљескавице и ћевапчићи.
У поређењу са ценама од прошлог Васкрса, када је за килограм прасетине требало од 550 до 700 динара, цена за килограм живе ваге свињетине ове године достигла је 800 динара. Међутим, није искључено да ће доћи до новог раста како се приближавају 1. мај и Ускрс, објавиле су агенције.
Од роштиља - само лук
Ситуација није другачија ни када је реч о роштиљу.
За килограм ћевапа у маркетима треба издвојити од 660 до 730 динара. Свињски врат може да се купи за 620 до 780 динара по килограму, док бела вешалица стаје од 570 до 720 динара.
Ражњићи могу да се нађу по цени од 690 до 900 динара по килограму, док је роштиљска кобасица око 600 динара по килограму.
У печењарама се свињско печење креће и до 2.500 динара по килограму.
Упознати са проблематиком наводе да је сточни фонд у држави давно уништен и осим што прасади нема ни за зуб, о чему говоре и прошлогодишњи резултати пописа пољопривреде према којем је свињарство за 10 година опало за 34 одсто, постоји и други проблем - смањена годишња потрошња свињског меса.
Наиме, док је у Европској унији тај просек 31,8 килограма, просечни становник Србије годишње поједе тек 16 килограма свињетине.
Неки произвођачи свиња трљају руке, други одустају
Док одређени произвођачи прасади трљају руке јер после две године напокон послују у плусу, многи су и поред скока цене решили да затворе своје фарме.
"Одустајем од свињарства, остале су нам још три-четири крмаче и кад их продамо, завршавамо све. Није тачно да се прасад продаје по 800 динара/кг, код нас у Младеновцу иде до 600 динара и поред такве цене им остаје месо. Мислим, могу ја да тражим и 1.000, али немају људи пара", за РТ Балкан каже Весна Ненадовић са фарме у околини Младеновца која производи прасад већ пет година.
Она додаје да су инпути скупи, концентрати, вакцине, семењење, те да немају рачуницу да наставе да се баве свињарством.
Са друге стране, Душан Ковачевић са фарме свиња код Новог Сада за наш портал признаје да се фармери напокон опорављају.
"Цена се креће око 700 динара по живој ваги. Задовољан сам, после свих ситуација са ценом кукуруза, свињском кугом, скупим горивом и осталим. Има купаца, купује се за тов углавном, за печењаре и месну индустрију, ретко на комад", открива нам саговорник.
Производњи свиња у Србији недостаје најмање 10 одсто меса, које се, према подацима Привредне коморе Србије (ПКС) за 2022. годину, најчешће увози из Шпаније, Мађарске, Данске и Руске Федерације.
Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС за РT Балкан каже каже да се ситуација, што се тиче производње свињског меса, није претерано променила од прошле године.
"У трговинама свињетина није поскупела, ова цена од 800 дин/кг за прасад је више покушај да се оствари нека већа зарада, али мислим да треба гледати другу страну - цена неког производа може да расте, али је питање да ли то може да се купи. Свињско месо је пало по потрошњи у односу на све друге врсте меса, на првом месту је пилетина. А промениле су се и друге навике потрошача и њихов однос према Празнику рада, Ускрсу, Божићу - купује се онолико колико може да се потроши, нема вишкова ни велике потрошње", наводи Будимовић.
Секретар ПКС-а наглашава да растом цена не може да се побољша ситуација у сточарству, већ да би требало системским мерама подићи број свиња а самим тим и производњу свињског меса како бисмо имали довољно за потрошњу, а после и извоз.
"Фали нам свиња за прераду свињског меса и производе од меса", закључио је Будимовић.
